PROFESOR TANASKOVIĆ: Zahtev Prištine je bezobrazluk! Ti pokušaji nemaju šansu za uspeh
BEOGRAD - Bivši ambasador Srbije pri Unesku, profesor Darko Tanasković nazvao je danas "bezobrazlukom" zahtev Prištine da se četiri srednjovekvna pravoslavna srpska manastira na KiM, pod zaštitom Uneska, skinu sa liste ugroženih i poručio da nije moguće "preko noći" preimenovati srpsku kulturnu baštinu u kosovsku.
Tanasković je za RTS rekao da je ovakav zahtev Prištine samo drugacija taktika iste strategije i pokazatelj kontinuiteta vlasti Pokreta Samoopredeljenje, ocenivši da nema šansu za uspeh.
"Ovo je drugačiji pristup nego 2015. godine, kada je tzv. Kosovo bezuspešno pokušalo da postane članica Uneska, kada su doživeli fijasko.U ovom pismu stoji da taj neuspeh ne bi smeo da bude trajna kazna za Kosovo. Pokušavaju da idu drugim putem da prethodno stvore uslove da taj njihov pokušaj dobije na kredibilitetu, da promene odnos prema našem kulturnom nasleđu, pre svega ovim spomenicima koji su u opasnosti i da se uvaži cinjenica koju oni stalno navode, da oni mogu jedini da čuvaju to naslede", ukazao je Tanasković.
Tanasković je naveo da je ovaj problem na Kosovu i Metohiji političkog karaktera.
"Sve je u senci politike, stanje na terenu je u vezi sa politickim odnosima. Pokušavaju da iz jedne nelegalne situacije nelegalni su kao država, nisu priznati, iz svog skandaloznog odnosa prema srpskom kulturnom nasleđu, izdejstvuju nekakvo priznanje na međunarodnom planu i da ubede Unesko da će oni biti ti koji će voditi računa", podvukao je on.
Ocenio je i da je Srbija, uslovno rečeno, u dobroj poziciji.
"Treba uporno raditi jer je kredibilitet vlasti na KiM tokom prethodnih godina toliko narušen, njima je ostala samo gola politička podrška država koje zbog svoje nemirne savesti i dalje podržavaju tu kriminalnu vlast u Prištini", naglašava Tanasković.
Prema njegovim rečima, ne treba biti ekspert pa videti da vlasti u Prištini permanentno vrše opstrukciju dijaloga.
"Oni ga ne žele. Čim dođete do ozbiljnijih stvari, pre svega stvaranje Zajednice srpskih opština, oni to ne žele. Oni su odbijali da se pitanje srpskog kulturnog nasleđa uključi u razgovore u Briselu, njih zanima samo nezavisnost Kosova koju bi navodno Srbija trebalo da prizna. Sad, međutim, vide da bi eventualno uvlačenje ove teme moglo da pomogne da se to zamagli", naglašava Tanasković.
Kada je reč o brojnim dokumentima koji se pojavljuju u poslednje vreme, a u kojima se spominje eventualna promena granica na Balkanu, Tanasković smatra da šira javnost ne treba tome da poklanja pažnju.
"Treba videti činjenice i u kom smeru idu. Mislim da ni u vezi sa BiH i KiM do bitne promene u stavu onih država koje su i najzaslužnije za stanje koje sada imamo nema neke bitnije promene, nema spremnosti da se krene u radikalno drugačija rešenja. Ono što se vidi je promena na globalnom i regionalnom planu i objektivno pojačana pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici, koja je daleko od idealne, ali mora da se vodi računa i o srpskom stavu", podvlači Tanasković.
Govoreći o izveštaju o stradanju Srba u Sarajevu tokom rata u BiH, Tanasković navodi da je taj izveštaj sačinila nezavisna međunarodna komisija i ističe da se u njemu ukazuje na razmere stradanja Srba u tom gradu.
"Taj izveštaj nastoji da koriguje sliku koja postoji i mogao bi imati značaj. Sada mora da se radi na prodiranju te istine u međunarodnoj zajednici i tada bi moglo imati značaja u smeru stvaranja objektivne slike o zbivanjima tokom rata", poručio je Tanasković.
(Kurir.rs/Tanjug)