Pisac koji otkriva brojne slojeve naših života
MATIJA BEĆKOVIĆ SUROVO O VREMENU U KOJEM ŽIVIMO: Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!
Matija Bećković je srpski pesnik, pisac i akademik, rođen 29. novembra 1939. godine u Senti. Neka od njegovih dela su: "Vera Pavladoljska", "Če - Tragedija koja traje", "O Njegošu", "Kosovo - najskuplja srpska riječ", "Metak lutalica"... Osim poezije, Matija piše i pozorišne tekstove, kao i monodrame. Reči čuvenog pisca otkrivaju brojne slojeve naših života.
Marina Lopičić
- Danas samo zaostalost može da korača krupnim koracima
- Zaostalost je postala jedna vrsta mode. Pomodno je i popularno biti zaostao.
- Civilizovani sa zavišću gledaju na zaostale. Zaostali su postali nosioci napretka, sinonim zdravlja, avangarde.
- Samo još gladni imaju nade da će biti siti. Siti su već siti.
- Kao što pocepani imaju lepši san od elegantnih, samo još porobljeni mogu sanjati slobodu.
- Otuda superiornost zaostalih leži na čvrstim osnovama. Njihova budućnost je sasvim izvesna. Od istorije civilizovanih oni će krojiti sebi budućnost. Nemaju razloga da ponavljaju očigledne greške i gluposti.
- Gladni i bosi, puni snova, nade i snage, zaostali će tek doživeti nostalgične trenutke naše lepe prošlosti. Naše najlepše uspomene tek treba da budu njihova stvarnost.
- Njihovoj dokolici nije potrebna naučna fantastika. Oni sanjaju viljuške, točkove, pegle, prve novine, pronalazak filma, radija i televizije. Oni su gladni naše sitosti.
- Divnog li uzbuđenja, veličanstvene li gladi i radoznalosti.
- Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!
- Blago još uvek željnima pravde, slobode i jednakosti! Jedino oni imaju za šta i živeti i umreti. Jedino će još oni biti hrabri, časni, slavljeni. Oni će tek imati svoje pesnike!
- Poučeni iskustvom već sitih i civilizovanih, oni će podizati blistavije revolucije i voditi spektakularnije ratove.
- Njihov Napoleon biće viši. Njihov Aleksandar Makedonski živeće duže. Njihov Brut neće ubiti Cezara.
- Teško onima koji su na cilju. Oni su bez cilja. Oni koji su ostvarili svoje snove, nemaju više šta sanjati. Slobodni će trunuti u nepromenljivosti slobode. Siti sreće, oni će se okrenuti nesreći.
- Tako, dok ideal primitivnih ostaje dobro, emancipovani blazirano traže promenu u zlu.
- Civilizovani pune svoja groblja samoubicama, zaostali – gladnima.
- Siti bi hteli da doviknu gladnima, da nije sva sreća ni u sitosti, ali ih gladni ne čuju. Odeveni se skidaju, postaju nudisti, a goli kradu njihova odela, hladno im je i željni su elegancije.
- Civilizovani gledaju zaostale na malim i velikim ekranima, ne mogu da se načude toj hladnokrvnosti koja nikuda ne vodi. Kaju se za svoju radoznalost i nestrpljenje, rado bi iz gledališta utrčali na teren da sami sudeluju u igri. Međutim, kasno je. Svako samo jedanput prolazi svoj put. Unazad se ništa ne može ispravljati. Unapred može, i to će zaostali učiniti.
- Budimo dobri sa zaostalima, možda će nam pokloniti koji zalogaj svoje gladi i koji gutljaj svoje žeđi.
Marina Lopičić
kurir.rs
Bonus video: