Urgentna medicina se bazira na što ranijem stepenu dijagnostike, brzoj terapiji i brzom lečenju, pa je pravilno reći da upravo ta grana medicine spasava život, poručio je danas direktor Urgentnog centra UKCS dr Marko Ercegovac.
Povodom obeležavanja Svetskog dana urgentne medicine, Ercegovac je rekao da je velika revolucija napravljena kod akutnog infarkta srca, moždanog udara, teških politrauma te kod brzine i potrebe zbrinjavanja takvih pacijenata u što kraćem vremenskom roku.
Govoreći o godini koju je obeležila pandemija, dr Ercegovac ističe da je ponosan na rad lekara iz Urgentnog centra koji su ozbiljnim pristupom i ranom trijažom sprečili širenje virusa unutar te ustanove.
- Ponosan sam kako smo uspeli to da obolevanje i širenje infekcije unutar same bolnice bude minimalno. Mi smo radili kao nekovid ustanova u kojoj je bilo najvažnije trijažom utvrditi koji pacijent ima rizik od virusa ili je možda već pozitivan i na taj način sprečiti da se ti pacijenti mešaju sa nekovid pacijentima - naglasio je direktor Urgentnog centra.
Kako napominje, i pored rada u otežanim uslovima, Urgentni centar ide u korak sa svetskim standardima i potrebama pacijenata pa je uveden "sistem stepena hitnosti".
- Mi smo to definisali po boji, crveni najhitniji, narandžasti manje hitniji, žuto malo manje, a zelena boja predstavlja najmanje hitan stepen. Mi pacijente kad dođu moramo što pre da definišemo po stepenu hitnosti, ako je crveno ili narandžasto, taj pacijent mora biti zbrinut po prioritetu, bez obzira na to što su mnogi ljudi došli pre njega - objašnjava dr Ercegovac.
Broj pregleda dnevno u Urgentnom centru je od 600 do 800, a taj broj je pre pandemije bio i 1.000 dnevno, ističe direktor i dodaje da je popunjenost kapaciteta uvek preko 80 odsto.
Najveći broj pacijenata dolazi zbog povreda izazvanih saobraćajnim nesrećama i to su uglavnom mladi ljudi starosti od 17-18 godina, istakao je ortopedski hirurg sa Urgentnog centra dr Goran Tulić.
- Pričamo o ekstremno teškim povredama kao što su povrede kičme sa oduzetošću ekstremiteta ili povrede karlice - pojasnio je Tulić.
Ukazuje na to da je ortopedska hirurgija jedna od najdominantnijih grana medicine jer je u svim svetskim statistikama na drugom ili trećem mestu po smrtnim ishodima, posebno kad se radi o tzv. biološki najiskoristljivijem delu svetske populacije, ljudima između 20 i 45 godina.
- Nekada su zaista minuti u pitanju i zato se kaže da urgentna medicina spasava život. Nažalost, naša zemlja je prema nekim statistikama čak i vodeća kad su u pitanju povrede motociklista, ali imamo neki nivo koji može da garantuje da čak i tako teške povrede mogu da ostave minimalan funkcionalni nedostatak - naglasio je Tulić.
Precizirao je da je na odeljenju ortopedije od početka godine do 25. maja pregledano čak 14.936 pacijenata i urađeno skoro 600 operacija te podsetio da odeljenje ima 46 postelja i dve sale.
- U našoj ambulanti se uradi na dnevnom nivou negde oko 50 malih hirurških intervencija, prosečan broj pregleda je u uslovima pandemije 120-130, a u normalnim godinama je bio između 180 i 200. Ono što je zanimljivo jeste da gotovo svakodnevno operišemo pacijente koji imaju od 80 do 100 godina - rekao je dr Tulić.
Specijalista urgentne medicine dr Marina Đikić pojašnjava da specijalista urgentne medicine može da istrijažira, da kompletnu dijagnostiku i leči sva urgentna stanja iz svih grana medicine.
- Mi smo ustanova sa najvećim brojem urgentnih bolesnika, preko 700 ih imamo u proseku, broj varira od 500 do 950. Urgentna medicina do sada se odnosila uglavnom na prehospitalni deo, odnosno ekipu hitne pomoći koja zaista radi jedan značajan deo. Drugi deo urgentne medicine je hospitalni i to po stepenu hitnosti - istakla je dr Đikić.
Ukazala je na to da je hospitalna urgentna medicina u ekspanziji poslednjih godina te da se u Urgentnom centru afirmisala u poslednjih godinu dana.
- U periodu kovida smo potpuno zbrinuli više od 10.000 urgentnih bolesnika koji su bili sumnjivi na kovid ili već bili pozitivni, ali sa urgentnim stanjima koje smo morali da zbrinemo. Urgentni centar je zbrinuo sve bolesnike i non kovid i kovid, bez mešanja i bez širenja same bolesti - zaključila je dr Đikić.
(Kurir.rs/Tanjug)