Ako ste među onima koji kratkotrajan gubitak svesti ne shvatate kao ozbiljan zdravstveni problem ili simptom neke podmuklije bolesti, možda bi trebalo da se preispitate i posetite lekara.
Prof. dr Branislav Milovanović, internista kardiologije, šef neuorokardiološke laboratorije KBC Bežanijska kosa i predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije za Kurir televiziju je rekao da su uzroci krize svesti različiti i da se ovom problemu treba pristupiti multidisciplinarno.
"Krize svesti možete da sretnete u okviru mnogih zdravstvenih oboljenja a nekada je prvi znak da se nešto dešava u organizmu. Može da bude ozbiljno stanje ali i samo kratkotrajni problem smanjenog pritiska ili nečeg sličnog. Ako postane kontinuirano stanje ili se jave druge tegobe usled krize svesti, onda postaje problem i mora se otkiti usled čega nastaje", kaže dr Milovanović.
Uzroci su deset odsto neurološki, najčešće epilepsija, deset odsto su kardiološki, kada već imamo bolest za koju znamo, razne aritmije, srčane mane, poremećaj u srčanom sprovođenju, posle ugradnje pismejkera i sl., zatim razne neurodegerativne bolesti kao što je Parkinsonova bolest i 80 odsto neurokardiogeni - koji su najčešći i ukazuju da se nešto dešava u organizmu i nastaju zbog oštećenja autonervnog sistema.
"Morate da imate visokosofisticiranu opremu i znanje, jer se testira autonervni sistem i otkriva zašto se to dešava da biste mogli da lečite pacijenta. To je mnogo ozbiljan problem, naročito kada imate pandemiju kovida a jedan od znakova je samo kriza svesti, čak nemate ni temperaturu, i to je uvek znak da da je posredi akutnavirusna infekcija ili neko ozbiljno oboljenje kod pacijenta"upozorio je kardiolog.
(Kurir.rs)
Bonus video: