Grafiti i ulična umetnost predstavljaju nezaobilazan deo svakog urbanog okruženja.
U samom srcu prestonice postoji više murala koji na ovaj način ističu privrženost prema Fudbalskom klubu Partizan, kroz lične heroje.
,,Ovaj projekat Grobarskog Treš Romantizma kao cilj ima ulepšavanje ulica i ide sa jednom jako dobrom porukom da se ne ističe klub u prvom planu. Vidljivo je, naravno, i po bojama se vidi i potpisan je Partizan, fudbalski klub. Međutim, te popularne ličnosti se ističu u prvi plan, a ne klub. Ja mislim da su oni tako osvojili srca ljudi i svih komšiluka u kojima se nalaze ovi murali, zato što se svi vezujemo za ove likove iz popularne kulture. Volimo ih, možda manje ili više, ali to su sve ljudi koji su jako poznati”, ističe Srđan Tunić, istoričar umetnosti i kustos.
Takav je, u srcu Starog grada, i mural Edi Granta, muzičara koji je sve iznenadio tokom gostovanja u Srbiji, kada je otkrio da je vatreni fan Fudbalskog kluba Partizan.
,,Zanimljivo je što on ima jedan lep istorijat sa našom zemljom. Osamdesetih godina je gostovao u okviru turneje, zavoleo je ovaj grad, čak je sa „Ribljom čorbom“ snimio pesmu i spot „Amsterdam“. Kasnije, on nastavlja da dolazi i devedesetih, kada smo bili baš na nekom mračnom mestu i mračnom trenutku, negde ’99. ili 2000. godine on pravi pesmu „I wanna show you Belgrade“ koja se vidi na ovom muralu. Ceo spot i pesmu posvećuje Beogradu, kako to nije nikakvo strašno mesto. Videli ste vojnike, videli ste šta se dešava u medijima, ali dajte da vas ja odvedem tamo da vidite kako je to jedno skroz opušteno i divno mesto i divni ljudi”, dodaje Tunić.
Mnogim ljudima su stikeri i druga street art obeležja često nezanimljivi, unapred ih svrstavajući u neku vrstu vizuelnog zagađenja grada. Ipak, Grobarski Treš Romantizam upravo ima za cilj da se ulice ulepšaju.
,,Ako pričamo o jednom radu ovog tipa, o foto-realizmu, mi uvek vidimo da je to tehnički izuzetno dobro urađeno. Umetnik koji radi murale koje vidimo u Grobarskom Treš Romantizmu bio je izuzetan u tome čak i kada je bio srednjoškolac. Ono što je problematično ovde jeste što, kada predstavljate važne, popularne ljude koji su uglavnom mrtvi i onda im date praktično spomenik, to je princip koji je poznat u istoriji umetnosti kao devetnaestovekovni pristup obeležavanju značajnih ličnosti”, rekla je Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti.
Sam način menjanja perspektive gledanja na same ljubitelje kluba, takve street art umetnike svrstava u deo konceptualne umetnosti.
,,Ideja da žele da promene princip funkcionisanja koja se pojavila u startu sa ovim projektom, je došla do vrhunca 2018. godine kada su neki ljudi u toku jedne noći prekrečili crnom bojom sve murale koji su do tada bili urađeni. Ono što su ljudi koji stoje iza Grobarskog Treš Romantizma uradili je bilo vrlo značajno i to je u stvari ono što pokazuje šta je njihova osnova i za šta se oni bore. Oni nisu pozvali odmah na krv i na agresivnost, već su rekli „šta god da su oni uradili to se nas ne tiče, ono što mi želimo jeste da obnovimo sve ove murale koje smo uradili do sada“. Za nekoliko meseci su restaurirali sve one murale koji su bili uništeni i posle toga su napravili još mnogo više njih i raširili su se po svim delovima grada”, dodala je Ljiljana.
Na ovakvim primerima Grobarskog Treš Romantizma, značajno se menja svest o načinu na koji se predstavlja njihova privrženost svom omiljenom fudbalskom klubu.
Kurir sport