BEOGRAD - Osim pesama "De-mol" (koja se 2019. našla u udžbeniku muzičke kulture za šesti razred osnovne škole) i "Devojke sa čardaš nogama" (uvrštene 2020. u udžbenik za sedmi razred MK), neki novi klinci, i to osmaci, od 1. septembra ove godine izučavaće i kompoziciju "Drvena pesma", novosadskog kantautora Đorđa Balaševića.
"Drvena pesma" sa Balaševićevog devetog studijskog albuma "Naposletku" iz 1996. uvrštena je u udžbenik za osmi razred, izdavačke kuće "Klet", a njene stihove analiziraće đaci u segmentu posvećenom popularnoj muzici, pišu Novosti.
Udžbenik je odobren i treba da bude objavljen, a u njemu će se, pored pesama Panonskog mornara, naći i kompozicije preporučene za sviranje i pevanje - "Buđenje ranog proleća" Momčila Bajagića i "Lipe cvatu" od "Bijelog dugmeta". Takođe, i brojne strane grupe i autori iz svih žanrova, od džeza i bluza, preko popa i roka, do hip-hopa i arenbija.
Maja Sokolović Ignjačević, jedan od četiri autora ovog udžbenika, naglašava, za naš list, da ne treba da bude senzacija što se Đorđe Balašević našao u knjizi:
- Balašević je bio kantautor, najbliži Bobu Dilanu, i normalno je da se njegove pesme nađu u udžbenicima, paralelno sa drugim sadržajima. Stav autora je da bi školu trebalo približiti deci i konstantno podsticati dijalog i promišljanje o različitim žanrovima muzike. Hoćemo da ih upoznamo sa velikanima naše muzičke scene za koje nisu čuli, jer se u njihovim porodicama ne slušaju. Mnoge pesme tih velikana birane su u skladu sa instrumentima, a kako se u osmom razredu izučavaju drveni instrumenti, poput fagota i oboe, tražili smo adekvatni primer, i iz tog razloga se Balaševićeva "Drvena pesma" našla u udžbeniku.
Njegova "Devojka sa čardaš nogama", sa maestralno odsviranim solom na violini, nalazi se u udžbeniku MK za šesti razred kao primer kako violina može da se iskoristi, osim za tradicionalnu, i za popularnu muziku. Pitanje je koliko je deci danas blizak Balašević. Mi se trudimo da im damo primere, kao sredstvo da deca nauče da slušaju kvalitetnu muziku i razlikuju je od nekvalitetne.
Od ostalih autora, navodi naša sagovornica, tu su i Branko Radičević sa pesmom "Pevam danju, pevam noću", Radmila Karaklajić i "Anđelina, zumba, zumba", "Devojko mala", "Zaljubljena tinejdžerka" beogradske grupe "Vampiri", "Najlepše želje" od "Zemlje gruva"... Što se stranih izvođača tiče, tu su, na primer, Ališa Kiz i Bili Ajliš.
Pesma "Lipe cvatu" sarajevske rok grupe "Bijelo dugme", navodi se kao primer u elementima muzičke pismenosti, jer se u osmom razredu uče mešoviti ritmovi. U udžbenicima za niže razrede već se nalaze pesme "Reci mi" Šabana Bajramovića (obrada "Besame mućo"), dok su se Janika Balaž i Zvonko Bogdan našli u odeljku tradicionalne i starogradske muzike.
Autorka pojašnjava da je proučavala na koji način reference popularne muzike utiču na decu, u smislu kako će pratiti nastavu. Zato u jednom poglavlju obrađuju istorijat rok, pop, hip-hop i elektronske muzike, a u okviru njega i ključne izvođače i autore koje je smatrala reprezentativnim. Deca će, veli, bolje razumeti operu ako uporede ariju ili recitaciju sa arenbi muzikom.
- Mene su još pre pet-šest meseci zvali da im dam dozvolu da štampaju moju pesmu "Buđenje ranog proleća" i note za nju, u udžbeniku za muzičko, za osmi razred osnovne škole - rekao je Bajaga.
- Iskreno, mislio sam da je taj udžbenik već objavljen. "Buđenje ranog proleća" nije moja najbolja pesma u karijeri, ali je zgodna za sviranje na klaviru, pa otuda i notni zapis za nju. U pesmi se spominju gotovo svi instrumenti iz orkestra, bubanj, violončelo, ženski i muški glasovi... Ima veze sa klasičnom muzikom, pa je to, pretpostavljam, razlog zašto su se odlučili baš za nju. Inače, nije ovo prvi put da se neka moja kompozicija nađe u školskim udžbenicima, prošle školske godine štampana je i numera "Moji drugovi".
(Kurir.rs/Večernje novosti)