Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić smešten je u zatvor na ostrvu Vajt u Velikoj Britaniji gde će služiti doživotnu zatvorsku kaznu na koju ga je Haški tribunal osudio zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u BiH.
To je danas objavio londonski list Dejli mejl uz podsećanje da je Karadžić (75) u sredu prebačen u Britaniju iz pritvora Tribunala u Hagu.
Zatvor na ostrvu Vajt u kanalu Lamanš je poznatiji po ranijem imenu Parkherst, a prema navodima britanskih medija izabran je zato što u njemu Karadžiću ne bi trebalo da preti velika opasnost od drugih zatvorenika.
Dejli mejl navodi da je postojao strah da bi u drugim velikim zatvorima Karadžić bio na meti osvetničkih napada islamskih terorista koji u njima služe kazne.
Prema izveštaju britanskog nadzornog organa iz 2019. godine u zatvoru B kategorije na ostrvu Vajt smešteni su uglavnom seksualni prestupnici, a 40 odsto populacije čine zatvorenici stariji od 50 godina.
- Mnogi od tih zatvorenika su starci, a neki i krhki - citira izveštaj Dejli mejl.
Prosečan godišnji trošak po zatvoreniku u zatvoru na ostrvu Vajt iznosi oko 30.000 funti, ali će u Karadžićevom slučaju ti troškovi za britanske poreske obveznike biti veći.
Na ostrvu Vajt postoje dve zatvorske lokacije - nekadašnji Parkherst i Albani.
Parkherst je od vojne bolnice pretvoren u zatvor 1863. godine i u prošlosti je važio za jedan od najstrožih zatvora u Britaniji. Zatvor Albani izgrađen je šezdesetih godina dvadesetog veka.
Na ostrvu Vajt kazne su služili neki od najozloglašenijih britanskih kriminalaca poput mafijaša braće Krej, masovnih ubica Pitera Satklifa i Jana Brejdija, ali i nekadašnje rok zvezde Gerija Glitera koji je osuđen zbog zlostavljanja dece.
Karadžić se inače nalazio u pritvoru u Sheveningenu od kraja jula 2008. godine kad je bio uhapšen u Srbiji.
Haški sud je 20. marta prošle godine pravosnažno osudio Karadžića na doživotni zatvor. Apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravni naslednik Haškog tribunala, time je usvojilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Karadžić u martu 2016. godine bio osuđen na 40 godina zatvora.
Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce od 1992. do 1995. godine.
Apelaciono veće je Karadžića pravosnažno oslobodilo optužbe za genocid u još šest opština u BiH.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je podigao u novembru 1995. godine.
(Kurir.rs/Dejli mejl)