Naučnici su predstavili pametnu strategiju korišćenja krvnih testova za koje tvrde da mogu izmeriti maksimalnu dob koju ljudsko telo može da dosegne.
Prema njihovom pokazatelju, koji se naziva dinamički pokazatelj stanja organizma (DOSI), ljudsko telo ima maksimalni životni vek od 150 godina.
Autori istraživanja kombinovali su brojne dobne varijable i putanje starenja u jedan pokazatelj koji im je omogućio generisanje pojednostavljenog, kvantitativnog maksimalnog životnog veka. Starenje uključuje progresivan pad funkcije i čini telo osetljivijim na pojavu bolesti, bilo da se radi o raku, neurološkoj bolesti ili srčanim stanjima. Starenje se događa kako se naša DNK replicira i replicira, postajući sklonija greškama, što dovodi do bolesti.
Jedan od najboljih pokazatelja sveukupnog zdravlja trenutno je kompletna krvna slika. Prateći rezultate te pretrage na putanji starenja i pregledavajući podatke o pacijentima, naučnici su otkrili da bi se varijacije u kompletnoj krvnoj slici mogle iskoristiti u stvaranju pokazatelja starenja. Taj pokazatelj predstavlja merenje fizičke otpornosti, a DOSI je bio povišen kod ispitanika s načinom života koji povećava smrtnost, npr. kod pušača. Povišeni DOSI bio je u značajnoj korelaciji s učestalošću uobičajenih zdravstvenih stanja i doba, što ukazuje na to da je snažan faktor starenja ljudskog tela.
Kada dosežete puni dobni potencijal?
Kada su naučnici posmatrali zdrave osobe, DOSI je predvidio učestalost kasnijih bolesti povezanih sa starošću, iako u to vreme nisu pokazivali očite znakove pojave bolesti.
Kako bi primenili taj pokazatelj na postizanje maksimalnog životnog veka, naučnici su se osvrnuli na budućnost svojih ispitanika. Kako se DOSI linearno povećavao s godinama, mogli su pratiti korelaciju i doći do maksimalnog životnog veka. Otkrili su da progresivni gubitak funkcije ukazuje na to da ljudi dosežu svoj puni dobni potencijal sa 120 do 150 godina, što je u skladu s prethodnim istraživanjima.
Zanimljivo, njihovi rezultati sugerišu da čak i uz najnaprednije terapije za borbu protiv bolesti koje će nam biti dostupne u budućnosti, ljudi ne bi mogli preći tu granicu bez rešavanja temeljnog problema starenja. Naime, gubitak elastičnosti u telu daleko je veća pokretačka snaga nego smrtnost od određene bolesti pa tvrde kako je rad na modelu starenja imperativ za terapije koje produžuju život, umesto da ciljaju na određenu bolest.
Kurir.rs/IFLScience/Net.hr