Tajne službe poput BND-a, FBI-ja, CIA-e u poslednje vreme su dosta aktivne na društvenim mrežama. Što se krije iza te "ofanzive“?
Za prvi utisak ne postoji druga šansa – ta stara izreka ne vredi samo za svet romantičnih susreta, već i za nastupe tajnih službi na društvenim mrežama. I one su u međuvremenu otkrile svet Tvitera, Instagrama, JuTjuba, Fejsbuka. I sve su aktivnije.
"Iz Mite s ljubavlju“ (misli se na Berlin-Mite, po uzoru na film o Džejmsu Bondu "Iz Rusije s ljubavlju"), to je bila prva poruka BND-a objavljena pre nekoliko dana preko Instagram-kanala nemačke tajne službe zadužene za operacije u inostranstvu.
"Hello World" (Zdravo svete), pozdrav koji je inače poznat iz programerskih voda bila je prva poruka britanskih špijuna iz GCHQ. Oni su je tvitnuli već 2016. godine, prenosi Dojče vele.
Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV), nemačka "domaća“ tajna služba, za svoj prvijenac na Tviteru je korisnicima predstavila paradni primer činovničkog humora – bilo je to 2018. BfV je tvitnuo mini-stri gde jedan špijun pita drugog: "I ti si ovde?" A on odgovara: 2Da, ali nemoj nikom da kažeš!“
Američka CIA sa svojim prvim tvitom iz 2014. "nije htela ni da potvrdi, a ni da demantuje da se radi o prvom tvitu CIA-e".
Šta se zapravo skriva iza te globalne ofanzive na društvene mreže raznih tajnih službi?
"Naš glavni cilj je da BND pozicioniramo kao uzbudljivog i modernog poslodavca, i tako probudimo zanimanje i mladih talenata“, tako nemački BND na pitanje DW-a opisuje ciljeve svojih aktivnosti na društvenim mrežama.
BND ima vlastiti kanal na JuTjubu i nalog na Instagramu. Nedavno je BND realizovao i veliku kampanju preko Tvitera sa ciljem da privuče hakere da se zaposle kod njih.
Diverzitet u špijunskim vodama
CIA na društvenim mrežama prezentuje svoju ljudsku stranu. Špijuni iz centrale u Lengliju su tako pod motom "Ljudi iz CIA-e” objavili čitav niz postova na Tviteru i Instagramu na kojima su predstavili neke saradnike američke tajne službe. Pritom pol/rod i diverzitet igraju vrlo veliku ulogu, a to može da dovede i do žestokih sukoba.
Nakon što je na društvenim mrežama predstavljena jedna latinoamerička saradnica CIA-e sa nebinarnim seksualnim identitetom, javio se i Majk Pompeo, bivši šef CIA-e i ministar spoljnih poslova u administraciji predsjednika Donalda Trampa.
Na Tviteru je bio britak i jasan: "Gomila neverojatno talentovanih patriota služi Americi u redovima CIA-e, to su ljudi koji CIA-u čine najboljom špijunskom službom na svetu. (…) Ali mi ne možemo sebi da dozvolimo da ugrozimo našu nacionalnu sigurnost time da što ćemo zadovoljavati tamo neku liberalnu Woke-agendu (woke je pojam kojim se opisuje senzibiliziranje za razne oblike socijalne nepravde ili rasizma)”.
Slično je reagovao i republikanski senator Ted Kruz iz Teksasa: "Kad bi ti bio kineski komunista, iranski mula ili Kim Džong-un, da li bi ti to uteralo strah u kosti?”
"Bez političkih diskusija"
Slične diskusije se ne treba očekivati na nalozima nemačkog BND-a. S jedne strane tematika pola/roda, odnosno strategija diverziteta koju njeguju britanski i američki špijuni još uvek nije stigla do nove centrale BND-a u Berlinu.
A sa druge strane šef BND-a Bruno Kal napominje: "Na Instagramu nećemo voditi političke diskusije. Naš nalog je čistokrvni nalog jednog poslodavca.“ A to u prevodu znači da BND tako želi da pronađe nove ljude a ne da diskutuje sa korisnicima o svojim aktivnostima.
U pokušaju stvaranja neke lične veze sa pratiocima, neke tajne službe ne prezaju ni od korišćenja svih raspoloživih sredstava. Tajna služba zadužena za zaštitu američkog predsednika, svoje nove sledbenike pozdravlja ritualnim "danom kućnih ljubimaca“ – i objavljuje kič slike pasa.
Jasne granice postoje
Nisu baš svi tvitovi tajnih službi tako bezazleni. CIA je na petu godišnjicu egzekucije Osame bin Ladena 2016. (Operacija Neptunovo koplje) objavila kompletan tok operacije – u originalu.
Na takve aktivnosti nemački BND kaže sledeće: "Obavještajna služba ne može javno brbljati o svojim operacijama, o tajnim spoznajama i metodama.“ Dakle, svi oni koji sad očekuju spektakularne objave nemačke tajne službe, biće razočarani.
No, glavni istoričar BND-a, dr. Bodo Hekelhamer, na svom privatnom Tviteru redovno objavljuje i neke epizode iz istorije nemačkih tajnih službi.
Ko će rešiti zagonetku?
Na špijunskim nalozima na društvenim mrežama redovno ima zanimljivih stvari. Posebno su omiljene matematičke zagonetke, takozvani "interaktivni braejntizeri“.
Kristofer Endru, pionir istraživačkog rada vezanog za britanske tajne službe i profesor sa Kembridža kaže da tajne službe pritom kopiraju velike tehnološke koncerne, odnosno njihove strategije pridobijanja naklonosti potencijalnih kadrova. Oni koji uspešno reše zagonetku često dobiju poziv za razgovor, rekao je on.
"Ono što vidimo je u stvari reklamiranje tajnih službi na društvenim mrežama”, smatra profesor Endru. Zajedno s dr Danijelom Rihterovom sa londonskog Univerziteta Brunel planira da 2022. objavi knjigu u kojoj će predstaviti rezultate istraživanja špijunskih aktivnosti na društveni mrežama.
Što su ciljevi tih aktivnosti? Rihterova u razgovoru za DW kaže da "tajne službe tako žele da objasn3 svoju misiju, daju legitimitet svojoj egzistenciji i pokažu svoje uspehe – a pre svega oni žele da regrutuju nove kadrove."
Uspešna ili neuspešna kampanja?
Da li su tajne službu u tome uspešne ili ne? To je sporno. Rihterova u tom kontekstu upućuje na primer slovačke tajne službe, koja je 2020, u prvoj godini svojih aktivnosti na društvenim mrežama, registrirovala porast broja kandidata za radna mesta od 77 procenata.
Što se tiče broja pratilaca, postoje velike razlike između pojedinih tajnih službi. FBI i CIA se mogu pohvaliti sa oko 3,3 odnosno 3,2 miliona pratilaca na Tviteru. Njemački BfV ih ima "samo“ 28.000. A JuTjub kanal BND-a tek 1130 (u trenutku pisanja ovog članka).
Objave tajnih službi ne nailaze uvek na simpatije korisnika. Pogotovo u krugovima IT-stručnjaka, inače vrlo tražene radne snage, ima puno sprdnje i kritika na račun tajnih službi.
IT-portal Golem BND-u je, tako, prebacio da "gerila-marketingom“ i postovima o svojim "mutnim tajnim poslovima” želi da skrene pažnju sa bivših nacista (u svojim redovima), masovnog nadzora građana i bezbednosnih grešaka.
Hoće li i mogu li onlajn-debate koje tajne službe pokreću svojim aktivnostima na društvenim mrežama na kraju njima biti od koristi u radu? To će pokazati budućnost. Ali teško je verovati da će objavom slika mačaka (BND), kućnih ljubimaca (Tajna služba), pozdrava za Dan zaljubljenih (CIA) ili vicevima iz serije Monti Pajton (MI5 i MI6) zaista postati učinkovitiji ili možda čak transparentniji.
Kurir.rs/DW