Nišlijka Aleksandra Ana Kostadinović (40), majka nastradalog dečaka Andreja Prenkljušaja (12), prvi put je sada smogla snage da ispriča koliko joj je teško da živi bez svog jedinca, kojeg je 4. januara usmrtio sin beogradskog biznismena Nemanja Stamenković (19) majčinim audijem 6 na Bulevaru Medijana u Nišu. Stamenković je, prema rečima očevidaca, izleteo ogromnom brzinom sa ulice na trotoar i pokosio dečaka i Dejana Ilića (48), oca troje dece, a obojicu ih je odbacio više od 20 metara.
- Do sada nisam bila u stanju da radim jer nisam imala snage ni za šta. Trebalo bi da sam sada malo ojačala, tako da planiram da se za nedelju dana vratim na posao. Ubedila sam sebe da je moj sin jedinac sada anđeo koji me čuva i čeka na nekom boljem mestu od sveta u kom je stradao nevin. Drugačije ne bih preživela. Svako jutro to ponovim sebi i jedino tako mogu da prihvatim njegovo odsustvo, nemogućnost da ga poljubim, da pričamo i da smo zajedno moje divno dete i ja - kaže Aleksandra i nastavlja:
- Sve Andrejeve stvari čuvam u posebnom ormariću i uvek će tako biti. Njegov sat, naočare, figurice koje je on birao sam kad je malo porastao i natpis "volim te" na papiriću koji je meni posvetio... To su najvažnije stvari za mene. Ne prođe dan da ne zaplačem za njim. Uzimam njegove stvari, grlim ih i ridam. Porodica me izvlači iz kuće jer znaju da ne bih prestajala da plačem da me ostave samu.
Budući da je tri godine pre pogibije jedinca Ana iznenada ostala i bez muža, koji je tokom noći umro u snu, Andrej je bio čitav njen svet i ona i dalje, kao u magnovenju, očekuje da se pojavi odnekud. Svog jedinca Ana je gajila s mnogo ljubavi i brige uz pomoć svojih roditelja i sestre, koji su joj najveća životna podrška i vetar u leđa kada snage ponestane.
- Ta noć, crna, mračna i kobna... Andrej, moje divno dete je otišlo da kupi punjač za telefon i jednostavno je nestao iz mog života, ali i života prijatelja i njegove simpatije. Rečima ne može da se objasni ta ogromna tuga koja je i dalje povezana sa šokom i nevericom. Često imam osećaj da je on tu, ali da je u školi ili kod drugara. Moj sin je bio perspektivno dete, mali programer koji je voleo život, imao prijatelje i simpatiju i život je izgubio zbog... - zajecala je mlada žena, kojoj je odjednom zastala knedla u grlu kad je samo pomislila na bahatog vozača zbog kojeg joj se iznenada srušio čitav svet.
- Ja više nemam dete, a Dejanova deca nemaju oca. Zbog maminog i tatinog sina koji je jurcao ulicama ne razmišljajući da može nekog da usmrti, misleći da je svet njegov pošto vozi besna kola i da tuđi životi manje vrede od njegovog - tiho dodaje Aleksandra.
Tresem se na suđenju od besramnih laži
Majka stradalog 12-godišnjaka ogorčena je na odbranu optuženog Stamenkovića, a kaže da je besna zbog kaznene politike jer vozaču preti samo osam godina zatvora.
- Smatram da je ljudski život obezvređen. Ubici dva pešaka, mog deteta i čoveka koji je bio otac troje dece, preti kazna do osam godina zatvora, pitam se kako je to moguće?! Kako je moguće da se poistovete krivična dela ovog bahatog vozača i Nišlije koji je širio slike nagih devojaka jer im prete iste kazne. Zamislite kojom se on brzinom kretao kada je moje dete prebacio preko dva metra visoke ograde niškog Vodovoda u letu od čak 25 metara. I Dejan je leteo dvadesetak metara - kaže Ana, kojoj suđenje donosi ogromnu bol.
- Na svakom ročištu meni je veoma teško i strašno. Na poslednjem ročištu stručni saradnici odbrane okrivljenog su izneli da je on vozio 108 km/h, a kad je udario moje dete, oko 70 i Dejana oko 40 km/h. To nije moguće da je bilo tako jer dečak težak 51 kilogram pri brzini koju su naveli ne bi leteo toliko i imao višestruke prelome lobanje, kostiju i organa - istakla je nesrećna majka, uz napomenu da ipak veruje da će u mučnom postupku sud doneti na kraju pravednu odluku.
(Kurir.rs/Republika)