Kriminalnom grupom upravljali su Kotorani, a vođe beogradskog ogranka „kavčana” primale su direktna naređenja od njih
Klan Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, i Marka Miljkovića bio je jedan od najmoćnijih, ali i najsurovijih na ovim prostorima. Brutalnost i monstruoznost koju su, kako istražitelji sumnjaju, pokazali nad žrtvama zgrozila je javnost čitavog regiona. Ipak, njegovi pripadnici, uključujući i dvojicu vođa, zapravo su bili samo ispostava kavačkog klana iz Kotora i njegovih vođa Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana.
I dok mnogi smatraju da su po mnogo čemu podsećali, ali i prevazišli zloglasni zemunski klan, sagovornici Kurira kažu da su zapravo pripadnici Belivukovog klana bili nešto nalik „pajser brigadi”, koju je imao zemunski klan.
Ubistvo na šinama
- Belivuk i Miljković nisu imali zapažene uloge ni na navijačkim tribinama niti u podzemlju, sve do ubistva jednog od Nevoljinih najboljih prijatelja, vođe navijača Aleksandra Stankovića. Dok je bio živ, Stanković je održavao kontakte sa kriminalnim grupama, ali i ljudima iz policije, a Belivuk je bio neko ko je išao uz njega. Ubistvo Stankovića u oktobru 2016. bilo je okidač za rast Belivuka i njegovog saradnika Miljkovića - podseća sagovornik Kurira.
Nedugo posle ubistva Stankovića, početkom februara 2017, na tramvajskim šinama u centru Beograda, ubijen je karatista Vlastimir Milošević. Ubrzo je uhapšen Belivuk, a nekoliko meseci kasnije i Miljković, koji je inače bio kum ubijenog. Međutim, već naredne godine i Belivuk i Miljković su oslobođeni optužbi i pušteni iz pritvora, a tada kreće i njihov vrtoglavi uspon.
Početni kapital
- Okupljali su sve više ljudi oko sebe, preuzeli vođenje obezbeđenja u beogradskim klubovima, a paralelno se povezali sa vođama „kavčana”. Operativni podaci govore da su kao početni kapital za saradnju dobili iznos od nekoliko miliona evra. S tolikim novcem lako su se naoružali, otvorili firme, kupili automobile. Novac je značio moć - objašnjava sagovornik.
Pod paravanom navijačke grupe FK Partizan Principi Belivuk i Miljković napravili su ispostavu „kavčana” u Beogradu. Strogo hijerarhijski uređen, Belivukov klan je funkcionisao kao vojska. On i Miljković su imali direktan kontakt sa Zvicerom i Kašćelanom, koji su donosili odluke. Belivuk ih je prenosio svojim „vojnicima”, koji su ih bespogovorno izvršavali.
- Nije se nikada postavljalo pitanje „zašto”, čak ni kada je reč o najtežim krivičnim delima. U grupi ljudi koju su okupili Belivuk i Miljković su gotovo uvek iste ljude koristili za otmice i ubistva, druge za poslove obezbeđenja koje su zadržali, a treće za uvlačenje novih kadrova. Neki od njih samo su prali novac, ali je činjenica da su svi znali ko su im gazde - objašnjava sagovornik.
Naslednik sa Vračara
Belivuk i njegova ekipa, navodno, bili su oslonjeni i na Darka Eleza, državljanina Bosne i Hercegovine. S druge strane, razvijala se i druga ekipa, oslonjena na Belivuka, ali ipak svoja.
- Nikola Vušović, zvani Džoni sa Vračara, i Luka Cerović napravili su još jednu, rezervnu ekipu. Vušović je nedavno uhapšen u Dominikanskoj Republici, ali je na čudan način ponovo na slobodi. Upravo njih dvojica, prema operativnim podacima, pokušavaju da reorganizuju Veljinu ekipu koja je delom i dalje na slobodi i da nastave poslove „kavčana” - otkriva naš sagovornik.