EKSKLUZIVNO Otac Vasilija Micića za Kurir: I dan-danas mislim da je Vasa bolji SKIJAŠ NEGO KOŠARKAŠ!
Malo sam gledao meč, pa malo šetao sa strane, mora i jedna do dve čašice rakije i tako nekako sam uspeo da ispratim finale, uz osmeh priča otac najboljeg igrača Evrope
Ponosna je bila Srbija na Vasilija Micića, a možete samo da zamislite kako se osećala njegova porodica. Momenat kada košarkaš Efesa podiže trofej Evrolige, a zatim i priznanje namenjeno MVP fajnal-fora ostaće duboko urezan ocu Draganu, sestri Nini...
Jutro posle noći za pamćenje razgovaramo s Draganom Micićem i pitamo ga kako se oseća dan posle finala Evrolige.
- Evo dobro, tačnije, vrlo dobro - uz osmeh je Dragan počeo razgovor za Kurir.
Probuditi se kao roditelj najboljeg košarkaša Evrope nije baš mala stvar.
- Nakupilo se sve to čekanje i isplatio veliki rad. Bilo je puno nagrada u svim sportovima, od košarke, preko skijanja, snoubordinga, ali ovo je sada kruna svega. Kruna onog što je počelo baš davno, kada je imao četiri godine i krenuo sa bavljenjem sportom, a priča s košarkom počela je u šestom razredu.
Nama koji sa strane gledamo i navijamo za srpskog košarkaša nije svejedno, a kako li je roditelju da prati meč naslednika.
- Malo gledam, pa malo šetam sa strane, mora i jedna do dve čašice rakije i tako nekako ispratim meč.
Zato, živela repriza!
- Proslavili smo uspeh u krugu porodice i prijatelja i posle toga, u dubokoj noći, ponovo sam pogledao meč. Uh, mnogo je lakše gledati reprizu, ležernije, mirnije, opuštenije (smeh).
Da premotamo film. Pre više od dve decenije činilo se da je zimski sport izvestan...
- Skijanje je bio nekako prirodan izbor, jer smo bili na Kopaoniku. Međutim, Vasa je hteo samo košarku. Ozbiljno se radilo s njim odmalena. Ne samo u sportu već i van terena. Engleski, matematika, srpski jezik, obrazovanje... Nije samo poenta u sportu već i van terena dobiti formiranu ličnost.
Mi rekosmo - srećom, izabrao je košarku, a tata:
- I dan-danas mislim da je bolji skijaš nego košarkaš.
Tu nije kraj. Bila je borba i između fudbala i košarke.
- Ovde kod nas na Karaburmi krenuo je u školu "Jovan Cvijić"... Spremao sam ga da bude fudbaler, tereni OFK Beograda su nam bili s one strane Dunava, pa je u to doba krize i to bio problem. Tu mu je bio OKK Beograd, školski teren, uzeo je košarkašku loptu, i to je bio kraj za ostale sportove - završava Micić senior.
Kurir sport / Miloš Bjelinić