NAJVEĆA ŽELEZNIČKA PRUGA NA SVETU: Pre 130 godina počela je gradnja Transsibirske železnice! Saobraćajnica povezala Rusiju
Na današnji dan 31. maja 1891. godine pre tačno 130 godina započeta je izgradnja Transsibirske železnice - najduže železničke linija na svetu, koja povezuje evropsku Rusiju sa Uralom, Sibirom i ruskim Dalekim istokom, čija ukupna dužina pruge je 9.288,2 km.
Naređenje za gradnju dao je ruski car Aleksandar Treći.
„Veliki sibirski put“, kako glasi istorijski naziv Transsibirske železnice, jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji. Železnica je povezala ogromne teritorije Rusije, Evropu i Aziju, Istok i Zapad, dala je podsticaj razvoju Sibira i Dalekog istoka i postala spasonosna za zemlju u vreme Drugog svetskog rata. Njena izgradnja je stimulisala i ubrzala razvoj industrije, trgovine i generalno, ekonomije. Duž sibirske pruge rađali su se novi gradovi, naselja i industrijski centri, a tokom prvih decenija postojanja železnice, stanovništvo Sibira se gotovo udvostručilo, dok je evropski deo Rusije napustilo oko pet miliona ljudi.
Raspadom Sovjetskog Saveza, padom gvozdene zavese i otvaranjem Rusije ka svetu Transibirska železnica je postala i svojevrsna turistička atrakcija, koja privlači sve veći broj avanturista i ljubitelja putovanja.
Pre pojave železnica, kopnenim putem od Moskve do ruskog Dalekog istoka putovalo se mesecima, dok se danas od glavnog grada Rusije do Vladivostoka vozom stiže za samo sedam dana.
Izgradnja železnice duge 9.288 kilometara, koja se proteže na sedam vremenskih zona, trajala je oko četvrt veka, od 1891. do 1916. godine, a potom je dograđivana, rekonstruisana i modernizovana. Čak 81 odsto Transibirske železnice nalazi se u Aziji, a tek 19 posto u evropskom delu Rusije.
Kamen temeljac, nedaleko od Vladivostoka, položio je budući car Nikolaj Drugi, sin Aleksandra Trećeg, a u to doba u gradnji je učestvovalo skoro 90 hiljada ljudi: najboljih ruskih inženjera, građevinara, seljaka, doseljenika...
Gotovo sav posao obavljao se ručno, nadljuskim naporima, a alati su bili primitivni - ašovi, lopate, sekire, testere, čekići i ručna kolica. Mnogo znoja je proliveno, a radilo se bez prestanka i zimi i leti, na temperaturama i do minus 50 stepeni Celzijusovih. Uprkos svim teškoćama, postavljalo se i od 400 do 600 kilometara pruge godišnje.
Put je vodio kroz tajge i močvarna područja, preko reka, jezera i planina. Bilo je potrebno uklanjati stene, praviti nasipe, probijati tunele i graditi mostove.
Veći deo građevinskog materijala je dopreman iz dalekih krajeva, pa čak i iz inostranstva. Prema prvim procenama u ovaj ambiciozni projekat trebalo je uložiti 350 miliona rubalja u zlatu, ali je ta suma višestruko premašena i dostigla je cifru od čak milijardu i po rubalja.
Železnica preseca 16 velikih reka i povezuje 87 ruskih gradova, od kojih pet imaju više od milion stanovnika: Moskva, Perm, Jekaterinburg, Omsk i Novosibirsk. Prolazi duž Bajkalskog jezera, najdubljeg jezera na svetu i najvećeg rezervoara slatke vode na planeti i to dužinom od 207 kilometara. Kažu da je i to najlepši transibirske rute.
U regionima kroz koje prolazi železnica koncentrisano je 80 odsto industrijskog potencijala zemlje i glavnih prirodnih resursa, uključujući naftu, gas, ugalj, šume, rude i obojene metale.
Strateški značaj Transsibirske železnice manifestovao se tokom ratova, a pre svega za vreme Drugog svetskog rata, kada su tom železnicom u Sibir evakuisane čitave fabrike, univerziteti, naučnici i civili. Na front su otpremani hrana, tehnika i oružje. Pored toga, ova železnica doprinosi i jačanju odbrane Dalekog istoka.
Putovanje Transsibirskom železnicom je san mnogih turista, ali i javnih ličnosti.
I danas Transibirska železnica ostaje glavna saobraćajna arterija zemlje. Ovom prugom, svakodnevno prolazi ogroman broj putničkih i teretnih vozova. Godišnje se preveze i preko 100 miliona tona robe godišnje, a očekuje se da će ta brojka u narednim godinama biti i veća.
Ova železnica je u potpunosti je elektrifikovana, ali rad na modernizaciji ne prestaje. Konstantno se uvode nove tehnologije za organizovanje prevoza, a ono čemu se teži jeste i povećanje brzine vozova. Trenutno je prosečna brzina 65 kilometara na sat.
Putovanje Transsibirskom železnicom je san mnogih turista, ali i javnih ličnosti. O putovanju od Moskve do Vladivostoka mašta i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je više puta rekla da je to njen san.
Uloga Transibirske železnice u modernoj Rusiji neprestano raste. Nedavni incident u Sueckom kanalu, kada se kontejnerski brod dužine 400 metara na putu iz Kine u Roterdam nasukao u tom prolazu, čime je bila blokirana jedna od arterija svetske ekonomije, učvrstio je stav međunarodne zajednice da je neophodno razvijati železnički prevoz robe iz Azije u Evropu, zbog čega ruski milijarder Oleg Deripaska smatra da bi modernizovana Transsibirska železnica mogla da postane alternativa Sueckom kanalu.
Kurir.rs/Sputnjik