Misteriozni simboli na Čegarskoj kuli nose nepoznatu poruku skoro 100 godina
Misteriozni simboli na bordo kamenim kockama kojim je još 1925. godine građen spomenik-kula na Čegru u Nišu, odavno su potpuna nepoznanica za javnost. Postoje znakovi među kojima se vide poznata obeležja, trouglovi, oči, simbol sunca i energije, ali tu su i mačevi, guske, zmije, specifične Davidove zvezde i drugi simboli čije je značenje donekle poznato, ali je njihova poruka apsolutna nejasna. Većina naučnika kao što su vizantolozi, istoričari pretpostavljaju da su znakovi masonski. Neki tvrde da nisu, ali se ne izjašnjavaju precizno o njihovom značenju.
Ista misterija je provejavala i danas kada se državnom svečanošću obeležavalo 112. godina od Boja na Čegru. Razne delegacije civilnih, policijskih i vojnih struktura su položile vence, sećajući se na heroje koji su živote dali za slobodu Srbije i Niša.
Ceo prostor nadomak Niša, u selu Kamenica je zapravo jedna misterija zbog brojnih neotkopanih arheoloških lokaliteta. Sem zvanične verzije Boja na Čegru niko od stručnjaka pa ni medija nije do sada "zagrebao" po površini ovih znakova. Slike ovih simbola se čak ni na internetu ne mogu naći da bi ih neki inostrani stručnjaci protumačili. I to je samo deo nerazjašnjene istorije Čegarske kule jer se znakovi mogu naći i u samoj građevini.
Oni su već skoro 100 godina, tajna.
Boj na Čegru, koji se odvijao od 19. do 31. maja 1809. godine, za Nišlije ima identničnu mit kao Boj na Kosovu za Srbe. Srpska vojska je nadirala preko Kamenice da oslobodi Niš. Šumadinci, Krajišnici i veliki broj vojnika s juga "kidao" se s Turcima. Zvanična verzija kaže da je tada vođa Stevan Sinđelić, kada je video da je neprijatelj mnogo brojniji, opalio kuburom u bure baruta gde su izginuli i Srbi i Turci.
Kasnije će zavojevači napraviti najmonstruozniji spomenik na Balkanu - Ćele Kulu koja je sazidana od 952 srpske lobanje na današnjem mestu Trošarina odnosno na nekadašnjem ulasku u kasabu.
Porodica Marković na čelu sa Selomirom, dobitnikom najviše gradske nagrade "11. januar" bezmalo 35 godina volonterski vodi brigu o Čegru. On i njegov sin Srđan svakodnevno su kod spomenika i obojica su neka vrsta kustosa ovog mesta. Turisti "ne mogu da odu" kada priča krene. Selomir je napisao i knjigu "Čegarska bol" gde je mnogo toga opisano.
- Ništa ovde nije slučajno. Ni simboli, ni njihov raspored. Neko je hteo da prenese celovitu poruku. Po priči, ovo crveno kamenje koje ne bledi od soli, doneto je iz Niške Tvrđave. To je posebna nepoznanica. Na početku spomenika imamo gusku koja je simbol migracije. Zbog gradnje platoao pokrivena je i ne vidi se zmija. Tu je i krava sa mačem koja predstavlja zlo odnosno htenje da se takva tragedija nikada više ne dogodi. Opet kažem, ja nisam stručan da to protumačim, nego vizantolozi koji obilaze spomenik mi to prenose. S nekim istoričarima se vidim ovde pa se čujemo telefonom. Tako prikupljam saznanja. Ovde je potreban tim stručnjaka s istorije umetnosti da odgonetne poruku koja je napisana ovim simbolima. Na drugoj strani masonske simbole ne izučavaju na fakultetu istorije umetnosti, ali to postoji u Sloveniji. Oni su obećali da će doći - priča Marković.
On kaže da je spomenik pre 1925. godine bio u jednom vinogradu, a kralj Aleksandar Karađorđević je odlučio da se na ovom mestu podigne kula. On je zasadio nakon izgradnje 1927. godine dve lipe na otvaranju, od kojih je jedna preostala i daje hlad posetiocima i dan danas, već 96 godina.
- Arhitekta kule je Julijan Dipon koji je prebegao iz Odese od Oktobarske revolucije. On je bio Jevrejin, ali da li je bio i mason, ne znam. Možda je i on uticao da se na temeljcima vide Davidove zvezde. Jedan vizantolog dao mi je jaka uverenja da simboli imaju neku poruku. Njega su doveli na petnaestak minuta, a ostao je dva i po sata. Sklopljenim rukama me je molio na odlasku da sačuvam ova obeležja kojima će se on baviti. Tada mi je rekao da su važni za čovečanstvo - objašnjava Marković.
Istoričaru i kustosu Narodnog muzeja u Nišu, Nebojši Ozimiću je "Kurir" predočio simbole. On potvrđuje da nepoznanica oko njih postoji, ali se ne slaže da imaju masonski karakter, a što su neke njegove kolege učinile.
- Većina tih rozeta koje se mogu videti na opekama nalazi se na brojnim srpskim manastirima. Neki od njih predstavljaju simbol krina odnosno nečega što je lepo i uzvišeno. U preostalim znasima, ne vidim masonske simbole. To je može se reći stvar lične interpretacije i perioda u kome se gledaju. Kukasti krst je na početku 20. veka značio nešto sasvim drugo u odnosu na kasnije, na primer. Inače Davidova zvezda se nalazi i u nekim našim pravoslavnim manastirima kao simbol ili u rukopisnim knjigama. Mi čak imamo i psaltire (Davidove psalme - molitve) koje koriste pravoslavci. Meni, istina, nije poznato da se ovakvi simboli nalaze u Niškoj Tvrđavi, ali sve ukupno je to još jedan pokazatelj da se moraju znaci stručno analizirati - kaže Ozimić za "Kurir".
Za sada, kako Marković tvrdi, mnogi naučnici koji su došlli na Čegar su se zaustavili duže nego na ostalim znacima kod simbola sa 15 kvadrata koji u drugom redu, u petom kvadratu ima nešto nalik na sunce. Mnogi su se, kaže, tu najviše zadržali da ga odgonetnu.
Šta znače simboli? Ko je odlučio da se oni postave? Što baš ovi simboli? Koju poruku u celini nose? Šta znači Davidova zvezda na spomeniku srpskim junacima? Da li je to, uopšte, Davidova zvezda? Sa li je arhitekta Dipon za to imao odobrenje kralja? Očigledno da na ova i mnoga druga pitanja još dugo neće biti odgovora. Misterija oko simbola na Čegru i dalje traje.
Kurir.rs/M. Smiljković