Ključnu ulogu u ovom potezu zvaničnog Madrida navodno je imao Đuzep Borelj, bivši ministar spoljnih poslova te zemlje, a sada šef diplomatije Evropske unije
Španija, koja se smatra najrigidnijom zemljom EU prema nezavisnosti Kosova, uskoro će u Prištini otvoriti kancelariju za vezu, što namerava da uradi i Grčka. Ovaj nivo jačanja odnosa sa samoproglašenom državom Kosovo samo je jedan vid pritisaka na Srbiju i pokušaj iznude priznanja nezavisnosti od strane Beograda, ocenjuju stručnjaci.
Sa svih strana
Kako prenose pojedini prištinski mediji, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, Španija je već donela odluku o otvaranju kancelarije u Prištini, a ključnu ulogu u tome odigrao je bivši španski ministar spoljnih poslova Đuzep Borelj, koji je sada zadužen za spoljnu politiku EU. Španska kancelarija za vezu biće otvorena u Unmiku, ali će i kosovske institucije biti obaveštene o njenom postojanju. Kako navode, Borelj realizuje otvaranje španske kancelarije u zamenu za konstruktivnost premijera Kurtija u daljem dijalogu.
Poput Španije, na isti korak odlučila se i Grčka. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno rekao da je dobio zvanično obaveštenje da Grčka namerava da unapredi svoje odnose sa Prištinom na nivo kancelarije.
Uporedo s tim, predsednik SAD Džo Bajden za Kosovo je izdvojio čak 200 miliona dolara iz budžeta Amerike. Iako je novac namenjen, barem kako se navodi, pre svega za energetske programe, stručnjaci ocenjuju da je to samo još jedna potvrda da Amerika nedvosmisleno podržava Kosovo, te da je u pitanju samo jedna u nizu pomoći.
Bivši ambasador Srbije Milisav Paić napominje pak da je Španija poslednja zemlja u Evropi kojoj bi bilo u interesu da prizna Kosovo, imajući u vidu da i sama ima problem sa separatistima.
- Mislim da bi takva odluka Španije, da ide na ponovno priznanje Kosova, otvorila u samoj Španiji ozbiljne političke probleme jer bi tako i njihovi separatisti mogli da traže referendum za otcepljenje određenih regiona. Verujem da je ovo jednostavno jedna vrsta odgovora zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, da na taj način pokažu neku solidarnost ili disciplinu u odnosu na poziciju najvažnijih zemalja EU i SAD. No, ne bih donosio prevelike zaključke u vidu eventualnog priznanja - smatra Paić.
Komentarišući dobijanje novca od SAD, Paić podseća da je takozvana nezavisnost Kosova pre svega američki geostrateški projekt, te da SAD od toga neće odustati, bez obzira na to kakvih problema imali sa određenim političkim predstavnicima kosovskih Albanaca.
- Ovo nije neočekivano. Ne znam gde će tih 200 miliona američkih dolara biti utrošeno, ali to što je Bajden alocirao te pare Kosovu samo potvrđuje njihov čvrst stav da je to pitanje što se njih tiče bez vraćanja nazad. Ne sumnjam da će se u narednim mesecima dodatno pojačati pritisci na nas - kaže Paić.
Nije ohrabrujuće
I bivši ambasador SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za Kurir kaže da novac od SAD za Kosovo nije nikakvo iznenađenje, te da su uzaludna očekivanja da će Amerikanci na bilo kakav način da pritisnu Albance da budu kooperativniji u dijalogu sa Beogradom.
- SAD su debelo zalegle za Kosovo i tim ojačavanjem energetske i ekonomske snage Kosova šalju nam signal da se ne zavaravamo sa očekivanja da bi Amerika mogla da bude popustljiva po pitanju Kosova. Svako ojačavanje američkog prisustva na Kosovu znači i slabljenje očekivanja da bi Amerika mogla da ih natera da bolje sarađuju. To nije nimalo ohrabrujući znak, a treba sačekati da se vidi i da li će Bajden povući još neki potez u njihovu korist - smatra Jovanović.
Kurir.rs/ Ivana Žigić Foto: Zorana Jevtić, Shutterstock