SPOR OKO KAMENE KUĆE: 300 Palestinaca čeka iseljenje da bi bilo mesta za jevrejske doseljenike
Proces je obustavljen kad je izbilo nasilje u Jerusalimu, pre najnovijih borbi Izraela i palestinske militantne grupe Hamas u pojasu Gaze
Vrt Samire Dadžani i Adela Budeirija deluje kao oaza - mirno mesto s indijskim grmom, lavandom i drvećem voća koje pravi duboki hlad u središtu ogorčenog, zapaljivog spora koji je doprineo izbijanju ratnog sukoba.
Jednospratna kamena kuća palestinskog bračnog para u naselju Šeik Džara u istočnom Jerusalimu jedna je od 14 u kojima palestinski stanovnici - njih ukupno 300 - čeka iseljenje da bi se napravilo mesta za jevrejske doseljenike.
Ovaj slučaj dospeo je sve do izraelskog Vrhovnog suda.
Proces je obustavljen kad je izbilo nasilje u Jerusalimu, pre najnovijih borbi između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas u pojasu Gaze.
Ali opasnost nije prošla.
Dok Samira potkresuje cveće, Adel mi pokazuje crno-bele fotografije iz pedesetih i šezdesetih, pre nego su se njih dvoje upoznali i venčali.
"Veoma je teško", kaže Adel. "Mislimo da je izrazito srećan period koji smo proveli živeći u ovoj kući ostao za nama. Osećamo se kao da ćemo po drugi put postati izbeglice", rekao je on BBC-u.
Obe njihove porodice proterane su iz Zapadnog Jerusalima tokom Izraelskog rata za nezavisnost 1948. godine.
Kuće koje su posedovali Dadžanijevi i Budeirijevi nalaze se na samo nekoliko kilometara od njih, ali prema izraelskim zakonu, u njih se ne mogu vratiti.
Ujedinjene nacije su pedesetih godina prošlog veka finansirale jordanski projekat u Šeik Džari da se izgrade kuće za raseljene Palestince.
Ali deo zemljišta nalazio se u vlasništvu dva jevrejska udruženja još od pre nastanka izraelske države.
Pošto je Izrael osvojio istočni Jerusalim od Jordana u Šestodnevnom ratu 1967. godine, dva udruženja pokrenula su pravnu proceduru da povrate svoju imovinu.
Sporno zemljište, blizu grobnice Šimona Hacadika (Simeon Pravedni), jevrejskog prvosveštnika iz antičkog doba, žele da povrate doseljeničke grupe, koje tvrde da Palestinci tu zapravo žive bespravno.
Tu se mora istaći da je praktično sve u vezi s ovom pričom - zemljište i vlasništvo nad njim - predmet ogorčenog spora, navodi britanski servis.
Napolju je ulica mirna, s vrlo malo znakova napetosti koje su izbile ovde tokom Ramazana i u prvim danima skorašnjeg sukoba između Izraela i Hamasa.
Na oba kraja ulice postavljene su policijske barikade. Jevrejski doseljenici se kreću slobodno, ali ako ste Palestinac i ne živite ovde, ne možete ući.
Mural, naslikan na obližnjem zidu, prikazuje mapu Palestine od pre 1948. godine, umotanu u kefijeh, tradicionalni arapski šal, sa sloganom: "Dobrodošli u nepokolebljivo naselje Šeik Džara."
Malo dalje, na suprotnoj strani, na drugom zidu ispisana su imena 28 širih porodica kojima preti iseljenje.
Preko puta, kuća koju su preuzeli doseljenici pre više od 10 godina, ukrašena je izraelskim zastavama, osvetljenom Davidovom zvezdom i sa mnogo sigurnosnih kamera.
Izraelski zvaničnici kažu da je problem sa Šeik Džarom ništa više do "spor oko nekretnina" i da je zakon na strani doseljenika.
Dva jevrejska udruženja su 2003. prodala prava na imovinu Nahalat Šimonu d.o.o., jednoj od nekoliko organizacija se sedištem u Americi koje podržavaju napore jevrejskih doseljenika da se usele u palestinske delove Jerusalima.
"Ove porodice će biti iseljene zato što ne plaćaju rentu", kaže jedna od zamenica gradonačelnika Jerusalima Fleur Hasan-Nahum, pozivajući se na kontroverznu sudsku odluku iz 1987.
Tada je priznato vlasništvo jevrejskim udruženjima, ali je Palestince definisala kao zaštićene stanare.
"I tako znate da imamo spor oko vlasništva koji je naduvan u politički da bi izazvao provokaciju. Ne vidim zašto istočni Jerusalim mora da bude Judenrein", kaže ona, koristeći izraz koji su skovali nacisti za Evropu očišćenu od Jevreja.
Strasti su bile uzavrele u Šeik Džari tokom skorašnjih mesec dana Ramazana. Spor koji je tinjao decenijama eksplodirao je u nasilje. U obližnjoj džamiji Al Aksa došlo je do novih neprilika. Činilo se da Jerusalim gori.
Osetivši priliku da unaprede položaj kod Palestinaca izvan pojasa Gaze, u sve su se uključili militanti Hamasa, ispaljujući rakete pravo na grad.
Kad je proglašeno primirje 11 dana posle izbijanja sukoba, Palestinci u Jerusalimu proslavili su ono što su neki doživeli kao pobedu Hamasa.
"Nije slučajno da su Hramovna gora i Šeik Džara poslužili kao okidači za ovo grčevito nasilje", kaže Danijel Sajdman, izraelski advokat koji 30 godina prati aktivnosti jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu.
"U toku je koordinisani napor da se rasele Palestinci koji tu žive i zamene biblijski motivisanim doseljenicima. To je ono što se dešava", dodao je.
I Jevreji i Arapi su bili raseljeni 1948. godine, kaže on, ali tu sve sličnosti prestaju.
"Imate jedan grad, jedan rat, dva naroda i oba gube imovinu. Jedni mogu da povrate imovinu; drugi ne mogu. To je iskonski greh Šeik Džare", dodao je Sajdman.
Sajdman kaže da je uzimanje četiri arapska kvarta na zub - dva u Šeik Džari i dva u Silvanu, južnije - predstavlja prvi napor Izraela u masovnom raseljavanju Palestinaca iz Jerusalima posle neposrednih posledica rata iz 1967. godine.
I on kaže da je taj proces zapaljiv. "Uzimamo radioaktivno pitanje Jerusalima i radioaktivno pitanje raseljenja i spajamo ih", kaže on.
U njihovom vrtu, Adelu i Samiri preti iseljenje 1. avgusta. Imaju svega par meseci tokom kojih mogu da dobiju ili izgube kuću koju su delili 47 godina.
Adel kaže da to nije fer borba.
"Postalo je sasvim jasno da se ne borimo sa doseljenicima. Mi se borimo sa vladom", kaže on. "A mi nemamo snage da se borimo sa izraelskom vladom."
Hamas je možda ušao u rat oko budućnosti Jerusalima, ali za 28 porodica iz Šeik Džare situacija ostaje jednako neizvesna posle njega kao što je bila i pre.
Kurir.rs/K.P./BBC