Pretnja smrću, koju je predsedniku Aleksandru Vučiću, preko njegovog zvaničnog Instragram profila, uputio izvesni Petar Gvozdenović, kriminalac koji je u bekstvu, optužen za teška krivična dela, i za kojim je raspisana poternica – samo je još jedan dokaz, ali i svojevrsna kulminacija organizovane medijske i svake druge hajke, koju protiv predsednika Vučića i članova njegove porodice mesecima vode raznorazne interesne grupe (ma kako da se zvale i ma kako same sebe predstavljale) kojima ne ide u prilog to što Srbija, pod vođstvom Aleksandra Vučića, krupnim koracima ide napred na svim poljima.
Vučićevi politički protivnici nemaju nikakvu politiku, ne nude nikakva politička, ekonomska, niti bilo koja druga rešenja za probleme i izazove sa kojima se Srbija suočava, naročito u vreme pandemije – ali im to ne smeta da pod sloganom – mrzimo Vučića – svakodnevno vređaju i lažu, prete i izmišljaju, ponižavaju svoju zemlju i njene građane, nude se inostranim centrima moći kao poslušnici, pokušavajući na sve javne i tajne načine da se dokopaju vlasti (ako je ikako moguće – bez izbora), sa željom da opet budu ono što su već bili dok su bili bivša vlast – upropastitelji i štetočine, sklone samo tome da svoje lično bogatstvo pljačkanjem Srbije uvećaju.
Bilo je pretnji i uvreda predsedniku Vučiću i ranije. Biće ih, slutim, i ubuduće i biće sve ogavnije, sve podlije i sve „maštovitije“ u svojoj bestijalnosti – koncipirane tako da pokušaju da destabilizuju predsednika, da ga zabole, jer će biti upućene onima, njegovoj deci, do kojih mu je, kao i svakom roditelju, najviše stalo. Za očekivati je to od ljudi kojima su čast i čestitost apsolutno nepoznate kategorije, a poštenje, patriotizam i odanost domovini pojmovi sa kojima se sprdaju.
Aleksandar Vučić je nebrojano puta do sada izrekao svoj stav i mišljenje o tim napadima, kakvi god oni bili i od koga god dolazili, kao što je svojom hrabrošću i odgovornošću dokazao građanima Srbije koliko je predan i posvećen Srbiji, njenom prosperitetu, uz iskazanu spremnost da ličnim primerom, pa i žrtvovanjem ako je to potrebno, neodustajno brani njene nacionalne i državne interese.
Međutim, ono što bi posebno trebalo da zabrine sve građane kojima je, kao i predsedniku Vučiću, Srbija uvek na prvom mestu, jeste to što se sa terena politike i političkog sučeljavanja sve češće i otvorenije prelazi na teren kriminala, može se reći čak i terorizma, politikom inspirisanog terorizma – gde je sasvim „normalno“ da se preti ubistvom onom koga ne možemo pobediti u političkoj utakmici i gde se politička nemoć i frustriranost pokušava prevazići time što se stvara atmosfera da je ubistvo političkog konkurenta jedino ispravno rešenje, naravno – opravdano tobožnjim patriotskim i drugim, izmišljenim, razlozima.
Svi Vučićevi protivnici, i oni politički i oni kojima smeta to što im ne dozvoljava da više pljačkaju Srbiju, i oni koji su nekakva, samozvana, nazovi „elita“, a koji zapravo, u svojoj umišljenosti i bolesnoj sujetnosti, preziru građane Srbije, kao i nesposobni mešetari i marifetlucima svake vrste sklone secikese, i maroderi i štetočine koje su alavi samo na novac i privilegije, neznalice i nesposobnjakovići koji su sve čega su se dohvatili upropastili (pod uslovom da pre toga veći deo toga nisu ukrali) – svi bi oni da Vučića nema, da nestane – jer samo tako mogu da pobede, odnosno – da uz pomoć svojih mentora koji će ih dovesti na vlast nastavljaju da ponižavaju, pljačkaju i rastaču Srbiju.
Aleksandar Vučić se ne plaši vas, ni vaših pretnji, ni vaših bednih, nemoćnih, patalogijom vođenih mržnji. A ne plaši vas se ni Srbija.
Srbija je danas, upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću, u svakom smislu spremna da se obračuna sa svima onima koji joj prete i da zaštiti svoje državne i nacionalne interese. Uverićete se i sami u to. Vrlo brzo.