Pojava veće količine proteina i povišen nivo kalcijuma u urinu, kalcifikacije u bubrezima, ponavljajuće epizode kamena, na kraju i hronična bubrežna bolest upućuju na genetski poremećaj bubrega.
Simptomi se obično pojavljuju u detinjstvu, ali pacijenti mogu da ostanu nedijagnostikovani do odrasle dobi. U nekim slučajevima poremećaj se progresivno pogoršava, dovodi do bubrežne insuficijencije, u drugim ostaje blag do umeren, sve do starosti.
Dentova bolest prvi put je opisana u medicinskoj literaturi 1964. Nazivali su je recesivna nefrolitijaza sa insuficijencijom bubrega, recesivni hiperkalciuremijski hipofosfatemijski rahitis, idiopatska niskomolekularna proteinurija sa hiperkalciurijom i nefrokalcinozom jer njeni simptomi mogu drastično da se razlikuju od pacijenta do pacijenta.
Mali broj identifikovanih slučajeva i nedostatak velikih kliničkih studija sprečavaju lekare da oforme potpunu sliku simptoma i znakova bolesti, ali i pridruženih simptoma koji mogu da se jave i u drugim poremećajima. Ipak, bolest može da se podeli na dva tipa. Tip 1 karakterišu prethodno navedeni poremećaji bubrežnog sistema, a tip 2, pored njih, odražavaju i blaga intelektualna onesposobljenost, smanjen tonus mišića (hipotonija), poremećaji sa vidom.
UKRŠTANJE GENA
Dentova bolest tipa 1 uzrokovana je mutacijama CLCN5 gena, tip 2 mutacijama u genu OCRL1. Bolest se u potpunosti manifestuje samo kod muškaraca, dok neke žene, koje nose gen za bolest, mogu da razviju blage simptome: proteine u urinu, povišenu količinu kalcijuma u urinu ili, ređe, kamen u bubregu. Naime, u većini slučajeva muška deca nasleđuju poremećaj od majke, koja je nosilac a nema simptome bolesti, ili ih ima, ali su izuzetno blagi. Postoji 50% šansi da mutaciju prenesu na svoje dete. Retko se mutacija koja izaziva bolest javlja nasumično, bez ikakvog razloga, a oboleli muškarci neće preneti bolest na sinove (jer nasleđuju Y hromozom od oca), ali će preneti mutaciju ćerkama (preko X hromozoma), koje postaju nosioci.
Uobičajeni simptomi povezani sa Dentovom bolesti tip 1 uključuju povišeni nivo proteina male molekulske težine i kalcijuma u urinu (proteinurija, hiperkalciurija), i to kod nekih može da bude jedini simptom. Pacijenti mogu da imaju i naslage kalcijuma koje dovode do kalcifikacija u bubrezima. Često se ponovo formira kamen koji izaziva krv u urinu (hematurija), bolno mokrenje (dizurija), nagon za čestim mokrenjem, bol u slabinskim regijama (bubrežna kolika). Dolazi i do blokade mokraćnih puteva, učestalih infekcija. Simptomi uključuju i gubitak apetita, mršavljenje, umor, anemiju... Poremećaj može da napreduje do hronične bolesti bubrega, sa progresivnim padom njihove funkcije.
NAPADA KOSTI, VID
Neki pacijenti mogu razviti bolest kostiju (osteomalacije, hipofosfatemijski rahitis), stanja uzrokovana poremećenim transportom fosfata i izmenjenim metabolizmom vitamina D. Kod dece proces rasta može da bude usporen. Česti su bolovi u kostima, poteškoće u hodanju, prelomi. Oboleli od Dentove bolesti ponekad imaju nedostatak vitamina A, što dovodi do oslabljenog noćnog vida i suvih očiju, ali ovo stanje može da se leči dodavanjem vitamina A u ishrani.
Dentova bolest tip 2, pored simptoma tipa 1, može da se manifestuje intelektualnim poremećajima, hipotonijom, zamagljivanjem sočiva (katarakta). Neke žene, koje su nasledile jednu od mutacija koje izazivaju bolest, razvijaju blage forme - proteinuriju niske molekulske težine i/ili hiperkalciuriju. CLCN5 i OCRL1 geni stvaraju (kodiraju) specifične enzime koji su neophodni za pravilno funkcionisanje bubrega. Mutacije u tim genima rezultiraju smanjenjem njihove aktivnosti, pa stradaju nefroni, osnovne jedinice bubrega zadužene da uklanjaju štetne produkte iz krvi. Međutim, neke osobe nemaju mutacije u ovim genima, što sugeriše da postoje dodatne podvrste bolesti uzrokovane mutacijama u još neidentifikovanim genima.
SLIČNI POREMEĆAJI
Postoji nekoliko retkih genetskih poremećaja koje karakterišu stvaranje kalcifikacija u bubrezima i mokraćnim putevima: primarna hiperoksalurija, porodična hiperkalciurija-hipomagneziemija-nefrokalcinoza (Mikelis-Kastriljov sindrom), nedostatak adenin-fosforibozil transferaze (APRT) i cistinurija. Slične simptome daje i bubrežni Fankonijev sindrom, koji se javlja u sklopu različitih genetskih poremećaja (cistinoza, nasledna intolerancija na fruktozu, galaktozemija, tirozinemija, Vilsonova bolest, bolesti skladištenja glikogena), ali može da se stekne upotrebom određenih lekova (valproati, cisplastin, ifosfamid...) ili u sklopu multipli mijeloma, Sjogrenovog sindroma, hiperparatiroidizam... Kod dece, izlaganje teškim metalima takođe može izazvati Fankonijev sindrom.
Louov sindrom (okulocerebrorenalni sindrom) redak je genetski poremećaj koji se manifestuje poremećajem vida (najčešće zamagljenje zbog katarakte) prisutnim već na rođenju, a problemi s bubrezima se obično razviju već u prvoj godini života, kao i mentalni poremećaji povezani sa smanjenom intelektualnom funkcijom. Specifični simptomi mogu varirati od pacijenta do pacijenta. Bolest je uzrokovana mutacijom OCRL1 gena, kao i Dentova bolest tip 2. I ovaj sindrom se javlja samo kod muškaraca.
PUT DO DIJAGNOZE
Dijagnoza Dentove bolesti zasniva se na identifikaciji karakterističnih simptoma, detaljnoj anamnezi i kliničkoj proceni pacijenta, različitim specijalizovanim testovima. Na bolest se može posumnjati kod osoba sa visokim nivoom proteina niske molekulske težine u urinu, viškom kalcijuma u urinu, ako imaju nefrokalcinozu, nefrolitijazu, hematuriju, hipofosfatemiju, hroničnu bolest bubrega, dokaz o nasleđivanju.
Laboratorijski nalazi i genetička ispitivanja mogu biti dovoljni za postavljanje dijagnoze. Međutim, biopsija bubrega se često radi kod pacijenata koji imaju nejasnu bolest bubrega, poremećenu funkciju, veliku proteinuriju.
METODE LEČENJA
Ne postoje standardizovani protokoli za lečenje, terapija Dentove bolesti je usmerena na specifične simptome pacijenta; neophodni su koordinisani napori tima specijalista (pedijatri, internisti, nefrolozi, urolozi, nutricionisti...). Naravno, genetsko savetovanje takođe može biti od velike koristi.
Lekovi kojima se sprečava ponovno javljanje bubrežne kalkuloze i smanjuje nivo kalcijuma u urinu zbog mogućih neželjenih efekata moraju da se koriste sa oprezom. Kod drugih, dodatnih lekova, efikasnost još nije jasno definisana. Važno je znati da ako se koristi vitamin D, uzima se oprezno, umereno jer može povećati nivo kalcijuma u urinu. Poremećaj rasta kod dece može da se leči hormonom rasta. Suplementi sa citratima takođe su korišćeni za lečenje nekih pacijenata, ali efikasnost još nije dokazana.
(Kurir.rs/dr med. Katarina Milisavljević, lekar u Univerzitetskom kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa")
Bonus video: