Početkom 20. veka na Rtanj se, zbog poslova oko rudnika uglja, doselila jevrejska porodica Minh, koja se ubraja u najvažnije graditelje srpske industrije. U malo selo podno istoimene planine uneli su život – uposlili meštane, otvorili bolnicu, školu, bioskop, uredili fudbalsko igralište.
Nakon Drugog svetskog rata Minhovima je sve oduzeto. Objekti su ruinirani, zarasli u korov. Pa ipak, u Turističkoj organizaciji opštine Boljevac planiraju da u ponudu uvrste i obilazak nasleđa Minhovih.
U šumi u malom selu na Rtnju, daleko od radoznalih očiju, stari rozarijum Grete Minh svedoči o raskoši, bogatstvu i evropskom duhu porodice koja je pre više od 100 godina bila stožer razvoja ovoga kraja. Nekada je osim ružičnjaka tu bila i staklena bašta i park na 40 hektara sa 150 biljaka koje je Greta donosila sa putovanja. Tek ponešto se održalo do današnjih dana.
- Ovde je zasađena jedna četinarska šuma, tu se nalaze autohtone vrste borova, kedar, tise - kaže Dragan Jović, „Timočke šume“.
Nasleđe Minhovih, iako zapušteno i neobeleženo, vidi se na svakom koraku, od napuštenog rudnika do porodične kuće. Teško je poverovati da je selo Rtanj nekada imalo bolnicu, školu, prodavnice, bioskop, fudbalsko igralište, Sokolski dom.
Turisti, planinari i ljubitelji mistike koji pohode Rtanj, sve više istražuju i nasleđe Minhovih, pa u Boljevcu smatraju da bi mogli da upotpune turističku ponudu.
- Planiramo da kroz nekoliko akcija uredimo prostor oko rozarijuma i šetališta, gde ćemo ponuditi turistima kao atraktivnu destinaciju - kaže Dragan Milojević iz Turističke organizacije Boljevca.
Deo fotografija i dokumenata o porodici Samuela Minha, koji se 1870. godine iz Moravije doselio u Srbiju i najpre u Paraćinu otvorio prvu modernu fabriku tekstila na Balkanu, a potom i nekoliko rudnika.
Potomci Minhovih nastanjeni su širom sveta, a njihovo porodično nasleđe u Srbiji nije obeleženo ni spomen pločama. Možda će turistička ruta na Rtnju to promeniti.
Kurir.rs
Bonus video: