Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Švajcarska potpisale su pre nekoliko dana ugovor na osnovu koga će ta zemlja biti domaćin Svetskoj banci virusa, laboratoriji gde će se čuvati i proučavati osnovni patogeni agensi koji su uzročnici teških bolesti, uključujući i koronavirus, koji je izazvao svetsku pandemiju.
Italijanski mediji preneli su vest o tome da će grad Špic biti sedište Svetske banke opasnih virusa, koji će biti katalogizirani kao potencijalno opasni po opšte zdravlje, poput kovida 19 i ebole.
Ugovor su u Ženevi potpisali švajcarski ministar zdravlja Alan Barse i generalni sekretar SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
Gradić Špic ima 15.000 stanovnika i nalazi se na jezeru Tun, u kantonu Bern, a sedište banke virusa biće smešteno u postojećoj Saveznoj laboratoriji. Tu se već nalazi i Centar za ispitivanje nekonvencionalnog oružja, poput hemijskih i bojnih otrova, a 2018. godine je bila i centar špijunske afere, povezane sa slučajem Skripalj, u kojoj su uhapšena dva ruska tajna agenta.
Ministar Berse je naglasio da se Švajcarska kandidovala za sedište banke virusa upravo zato jer je pandemija kovida 19 pokazala da ne postoji dovoljno znanja i kompetentnosti na svetskom nivou u suočavanju sa ovako vanrednim situacijama.
Zauzvrat, Švajcarska traži od svih članova Svetske zdravstvene organizacije resurse i osoblje koje će garantovati rad Bio-laba u Špicu, kao i stroge bezbednosne mere.
Na čelu ove banke virusa biće Mark Kadiš, trenutni direktor laboratorije u Špicu, kome je SZO već poverila na čuvanje patogene agense potencijalno opasne po javno zdravlje, koji su stigli iz svakog kutka zemaljske kugle.
Upravo je Kadiš tvrdio da pandemija SARS-KoV-2 nije najgora koja bi mogla da zadesi planetu narednih godina. "Ukoliko bi naredna pandemija pogodila radno sposobno stanovništvo, što se ekonomske strane tiče, ceo svet bi doživeo krah", rekao je on.
Zašto je potrebna banka virusa
Ova banka virusa organizuje se radi saradnje među državama kako bi mogle da mnogo brže i efikasnije intervenišu ukoliko bi ponovo došlo do slične situacije poput ove sa kovidom 19.
"To je jedna vrsta prevencije", rekao je Kadiš i dodao: "Jer ako bi se ovako nešto ponovo dogodilo, ne bi svaka zemlja mogla da samostalno reaguje i potrebna je saradnja na globalnom nivou.“
Koliko je bezbedna ovakva laboratorija
Ova laboratorija, na čijem je osnivanju insistirala SZO, predstavljala bi organizovan sistem neprekidne i stalne razmene informacija svih zemalja, na dobrovoljnom nivou. Sve ovo bi trebalo da funkcioniše na način koji građane neće dovesti u opasnost i neće biti potrebno uvesti preventivne mere sigurnosti za svakog čoveka ponaosob.
Laboratorija u Špicu je laboratorija koja je, upravo zato što je dokazala da već godinama uspeva da čuva nekonvencionalno hemijsko i biološko oružje, u stanju da upravlja i ovakvom laboratorijom, tvrdi Mark Kadiš.
Da li je moguće da se ponovi incident iz Vuhana
Na pitanja koja aludiraju na pojedine tvrdnje da je virus izašao iz laboratorije u Vuhanu, namerno ili greškom, direktor laboratorije u Špicu radije ne odgovora. Kadiš je samo kratko rekao da njegova ekipa nije učestvovala u istraživanjima vezanim za laboratoriju u Vuhanu, tako da on na to nema komentar.
Zašto baš Švajcarska
Više razloga je dovelo do toga da baš Švajcarska bude izabrana kao sedište ovakve laboratorije – međunarodna politička neutralnost, kao i to što je u njoj sedište i drugih velikih međunarodnih organizacija.
Laboratorija u Špicu je otvorena početkom 20. veka kao laboratorija u kojoj su se proizvodili bojni otrovi za švajcarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Kasnije je postala Bio-lab koji sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Agencijom za atomsku energiju, Agencijom za kontrolu hemijskog oružja, Crvenim krstom. Upravo je u ovoj laboratoriji potvrđeno korišćenje hemijskog oružja u iransko-iračkom ratu osamdesetih godina i u građanskom ratu u Siriji.
Špijunska afera
Ovaj mirni gradić na obali jezera Tun, 2018. godine je bio centar međunarodne špijunske afere. Naime, laboratorija je trebalo da analizira uzroke trovanja Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, bivšeg ruskog špijuna koji je ubijen u Velikoj Britaniji gasom novičok skrivenim u bočici parfema.
U Holandiji su 2018. godine uhapšena dva ruska agenta optužena da su pokušala da izvrše informatičku provalu u kompjuter Bio-laba ne bi li ukrali detalje o istrazi.
Nakon što su mediji objavili tu vest, Švajcarska tajna služba je potvrdila da su kolege iz Holandije i Britanije omogućili da se spreče ilegalne akcije protiv ove švajcarske laboratorije, iako nije izričito pomenuto da je to bila laboratorija u Špicu, prenose italijanski mediji.
Kurir.rs/RTS