Izrael je država koja je od svog nastanka veliku pažnju polagala vojsci i njenom opremanju. Na to su uticale pre svega okolnosti kako istorijske, tako i one svakodnevne pre svega neprijateljsko okružnje zbog čega je vojska morala biti u stalnoj pripravnosti i dobro naoružana. To je nalagalo da se opremanje vrši stalno. Da ne bi zaviso od uzvoaz Izrael je odlučio da razvije i sopstvenu jaku vojnu industriju, koja je počela samostalno da proizvodi tenkove, brodove, streljačko naoružanje, a kasnije čak i avione. Međutim posebno na izraelski korak u proizvodnji sopstvenih lovačkih aviona se baš i nije blagonaklono gledalo, posebno u dvorištu bliskog izraelskog saveznika Sjedinjenih Država koji su i stopirali projekat "Lavi", posle čega je Izrael bio primoran da nastavi nabavke lovaca F-16.
Višenamenski lovac "lavi" (Lav) nikada nije ušao u operativnu upotrebu, ali uprkost tome predstavlja jedan od veoma važnih korka u izraelskoj vazduhoplovnoj industriji. Radilo se o prvom samostalnom projektu države Izrael, iako je pre toga IAI (Israel aircraft industry) pravila borbene avione nešer, kfir koji su bili više nadgradnja originalnih aviona tipa "Miraž III", dok je "lavi" trebao da bude čisti izraelski projekat.
Razvoj izraelskog borbenog aviona poklopio se sa nekoliko projekata koji su se istovremeno pojavili u svetu: švedski JAS-39 Gripen, indijski LCA i jugoslovenski "Novi avion". Svi ovi avioni zajedno sa "Lavijem" bili su jednomotorci, nosivosti iznad 4 tone sa ukupnom masom do 10 tona i maksimalne brzine do 2 Maha i najsavremenijeg aerodinamičkog oblika.
Do faze prototipa došli su bili Gripenm indijski LCA, Lavi, dok su švjacarski projekat, kao i jugosklovenski NA ostali makete i u fazi definisanja dok razvoj nad njima nije potpuno prekinut.
Izraelci su Laviju namenili ulogu da zameni američke jurišnike A-4 skayhwk, a dodali su mu i mogućnost presretanja ciljeva u vazduhu. Osim jednoseda planirana je i dvosedna verzija za obuku pilota kako u letenju tako i u korištenju naprednih borebnih sistema. Osim za zadatke školovanja borebni avion trebao je da bude korišten i u borbenim misijama. Lavi je tako trebalo da postane najbolji avion na kraju drugog milenijuma.
Razvoj Lavija
Razvoj višenamenskog borbenog aviona "lavi" zapoečo je februara 1980 kada je vlada Izraela ovlastila Izraelsko vazduhoplovstvo da predstavi tehničke zahteve za novi borbeni avion budućnosti. Posle šest meseci izabrali su motor Pratt and Whitney, a onda je usledila faza razvoja aviona.
Lavi je trebalo da bude mali, sofisticiran, okretan, ali robustan avion za ratište budućnosti, pre svega opremljen savremenim radarom i elektronikom. Paraleno avion je trebao da bude jeftin i lak za održavanje. Lavi je takođe trebao da nosi najsavrmenije naoružanje pre svega se misli na plaetu raketavazduh-vazduh derbi i piton izraelske proizvodnje.
Kao je tad zamišljeno u dizajnu kopkita učestovovali su najbolji izraelski piloti koji su u razvoj utakli sva taktička iskustva upotrebe aviona u svim borbenim misijama, sistema za upravljanje. Avionika Lavija je tad već bila inovativna i uključivala je sistem za dijagnostiku kvarova što je uveliko olakšavalo održavanje aviona.
Planovi proizvodnje samo za izraelsko ratno vazduhoplostvo, bez potencijalnog izvoza, uključivali su 300 Lavija, od čega 60 dvoseda.
Prvi prototip poleteo je 31. decembra 1986. Avionom je upravljao pilot Menahem Šimol, vođa izraelskog operativnog sektora Izraelske avio industrije IAI. Avion je poleteo u 13. 21 časova tog poslednje decembarskog dana. U vazduhu je ostao 26 minuta, a pilot je pažnju posvetio delovanu motora i sistemu za upravljanje.
IAI je napravila ukupno tri primerka, prototipa, iako je planirano ukupno pet prototipova, od čega su prva dva (B-01 i B-02) bili dvosedi. Drugi je prototip (B-02) prvi put poleto 30.marta 1987. Kako nijedan od prototipova nije bio opremljen svom avionikom (radarima), korišteni su isključivo za aerodinamička ispitivanja.
Izraelska vlada 30. avgusta 1987 projekat je izneanda otkazala. Kako je zvanično saopšteno projeakt se otkazuje zbog manjka novčanih sredstava i protivljenja i pritiska određenih političkih i interesnih grupa.
Usledio je šok i radnici IAI koji su avion smatrali za svoj ponos su se razbesnili koji su besno reagovali. To nije sprečilo menadžment da posle otkrazivanja programa otpuste 5.000 radnika.
Interesantno u celoj priči je da taj treći prototip nastao posle obustave celog programa, a korišten je bio za proveru rada elektronskih sklopova i sistema na letelici, koji su razvijani za treće države.
Američka priča
Iako Lavi nikad nije postao operativni avion, njegov razvoj je označio veliku prelomnu tačku u razvoju i viziji izraelskog vazduhoplovstva. Razvoj prejekta je bio važan i za prodor izraelske vazduhoplovne tehnologije na njavišem nivou, zato nije slučajno da su u svetu avijacije kružile glasine da su projekat razvoja "Lavija" otkazali Amerikanci i na taj način otklonili konkurenciju i ozbiljnu pretnju njihovom lovcu F-16 i ekspanziji pordaje koja se tad zahuktala u Evropi, ali i u svetu.
Ukupna cijena razvoja i proizvodnje 300 primeraka Lavia bila bi šest milijardi i četiristo miliona američkih dolara , od čega je 40 posto trebala dati američka vlada. Sam razvoj koštao je milijardu i tristo sedamdeset miliona dolara. To je postignuto upotrebom već razvijenih i proverenih tehnologija uglavnom američkog porekla koje su primenjene na mnogo napredniji način nego kod F-16. Plan je bio da cena serijskog primerka ne bude veća od 17 miliona američkih dolara.
Prije nego što je prvi prototip poleteo, počeli su problemi.Vašington je odbio isporučiti neke komponente i sisteme kao što su kompozitna krila, jer su ih proglasili proizvodima visoke tehnologije. Kako je ukupno 80 američkih kompanija učestovovalo u razvoju Lavija, odbijanje američke vlade da izda dozvolu za isporuku tehnologije ozbiljno je ugrozilo program. Političkim pregovorima Izraelci su uspeli 1984. dobiti dozvolu za uvoz većine tehnologija, ali je otpor prema financiranju tako naprednog proizvoda u Vašingtonu sve više jačalo. Procene su govorile da će Lavi biti velika konkurencija lovcima F-16 i F/A-18.
Na kraju je američki Kongres odbio je odobriti financiranje programa, što je značilo da bi Izrael morao platiti i svu američku tehnologiju. Zbog toga je 30. avgusta 1987. tesnom većinom (12 prema 11) izraelska vlada odlučila obustaviti program. Kako bi im donekle nadoknadili gubitak, Vašington je ponudio prodaju borbenih aviona A-10A, AV-8B, F-15I, F-16C/D i helikoptera AH-64A i UH-60A – sve što je dotad odbijao. U maju 1988. Izrael je naručio 30 F-16C Block 40 i 30 F-16D Block 40 u okviru programa vojne pomoći.
Razlog zaustavljanja programa ležao je u činjenici da je Lavi bio mnogo napredniji borbeni avion od F-16 i da je na svetskom tržištu naoružanja mogao postati ozbiljan konkurent.
Kineska priča
Druga glasina koja nikad nije dokazana bila je da je projeakt Lavi kasnije prodat Kinezima koji su planove razvoja uz pomoć izraelskih stručnjaka modifikovali i napravili viešnamenski lovac Čengdu J-10 koji neverovatno liči na izraelski Lavi.
Uprkos tome projekat "Lavi" je označio prvi samostalni izraelski projeakt na najvišem nivou iako su do tad napravili avione koji su bili kopija miraža kfir, nešer....
Kurir.rs/A.Mlakar