Dosta toga vezuje Rikardasa Berankisa i Novaka Đokovića na terenu i van njega – (nekadašnji) menadžer, zajednički bliski prijatelji (iz srpske teniske kolonije prevashodno), mesto treninga i tri dosadašnja meča, u kojima je Đoković demonstrirao apsolutnu nadmoć – ne izgubivši ni jedan od osam odigranih setova. Zanimljivo je da su njih dvojica odigrali svoj poslednji meč upravo na Rolan Garosu prošle godine (Đoković 6-1 6-2 6-2) ali u trećem kolu – a da je njihov prvi meč davne 2013 na Ju Es Openu završen identičnim rezultatom. Meč koji će Novaku služiti kao upozorenje na to koliko opasan može biti Rikardas odigrao se prošle godine na američkom tlu („Sinsinati“ masters) – kada je stameni Viljnušanin „skupo prodao svoju kožu“ nateravši osvajača turnira da odigra neizvesan taj – brejk i osvoji završni set tek sa jednim brejkom prednosti.
Upravo takav meč će Berankis nastojati da odigra i danas na nešto sporijoj podlozi Filip Šatrijea nego prethodnih dana (natopljen kišom od četvrtka), u kome bi probao da iskontroliše Novakov servis dubokim riternima, izbegne da Novak u ranoj fazi razmene „otvori teren“ i stvori sebi više opcija za privođenje poena kraju u svoju korist, da fanatičnom mobilnošću uspe da negira Đokoviću (prilike za) vinere, ostvari visok procenat prvog i drugog servisa i – pre svega – svede greške na minimum. I ako učini sve ovo – naravno – ostaje mu da se nada da će pritisak i tenzija koje bi ovako učinkovitom igrom preneo na Novaka biti veći od Novakove upornosti i fokusiranosti na više ciljeve u Parizu – koje je demonstrirao kroz igru najvišeg nivoa po više setova kriterijuma teniske analitike. Bilo bi veliko čudo kada bi, čak i ako se i ovo desi, Berankis uspeo da osvoji dva seta protiv Novaka – iako je pokazao dobar nivo istrajnosti u svojim dosadašnjim mečevima (izgubio 2 seta ukupno protiv Ambera i Dakvorta, dobio 2 taj-brejka protiv Australijanca i poslednji set bez izgubljenog gema a domačem miljeniku Amberu nije dozvolio ni jedan taj brejk). Jedino čemu bi Rikardas „lavljeg srca“ mogao da se nada da poremeti „deža vi“ iz njihovih dosadašnjim mečeva je eventualna prenaglašena nervoza kod Novaka – ne nužno izazvana igrom protivnika, već (malo) mogućim Novakovim opuštanjem – dalje „raspaljenim“ nekim spoljnim faktorom (sudija, publika, temperatura).
Ponavljamo - malo mogućim, jer je Novak svestan toga da je – uz (ne)očekivano dobru igru Federera i Nadala – kao i mnogo bolje izdanje svih izazivača iz „omladinskog“ (donjeg) dela žreba do sada nego što je bilo predviđano – svaki naredni korak na ovogodišnjem Rolan Garosu prava deklaracija spremnosti da se bude najbolji kada je najpotrebnije, u završnici turnira. Dakle, pod velikom lupom će biti svaki Novakov naredni nastup – a i on će, prepoznajući istorijsku važnost ovog turnira – biti još strožiji prema sebi, još više u kontemplativnom modu pri sagledavanju svojih i konkurentskih nastupa, i još više svestan da je energetska efikasnost i delotvornost njegovog pristupa igri u svakom meču ključ za osvajanje 19. Grend Slem trofeja (odnosno zadržavanja Nadala i Federera na trenutnih 20). Da je Cicipas pao brže prošle godine – a mogao je „ihahaj“ – možda bi drugačiji Novak izašao na megdan „biku iz Manakora“ koji mu je tada naneo jedan od najubedljivijih poraza u njihovom rekordnom rivalstvu u teniskoj istoriji.
I zato treba očekivati da će Đoković protiv Berankisa odigrati maksimalno ozbiljno – što možda neće izuzeti umereni taktički pristup početku meča, kroz koji bi „osetio teren“, konsolidovao servis, zagrejao se za kreiranje situacija za brejkove od sredine uvodnog seta nadalje i sačuvao energiju i emocije za kasnije ključne momente. Ako se to desi – a Berankis ne bude uspeo da pronađe „stratešku dubinu“ i u toj fazi meča ugrozi Novaka nekim brejk-loptama – onda će Novak već napola biti gotov sa današnjim poslom. Opet napominjemo – napola, jer ga znamo i izdanja kada je brojne protivnike „vraćao u život“ time što je dozvoljavao da mu „padne gard“, malo popusti koncentracija i uđe u seriju grešaka „potponognutu“ padom voljnog momenta i nervozom – pre nego što se konačno pribere i završi takve mečeve u četiri seta. Ako se sve gorenavedeno uzme u obzir, ipak je teško verovatni da bi Novak danas bio „sam svoj najveći neprijatelj“ i na ovaj način obeležio svoj nastup u 3. kolu Rolan Garosa 2021. – odnosno da bi Berankis mogao da zabeleži ii prvi osvojeni set u rivalstvu sa svetskim brojem 1.
Ostatak dnevnog programa nam nudi nekoliko zanimljivih mečeva – i pored onih koju su najviše interesantni: Federer i Kepfer u „tišini noči“ na Šatrijeu (test kontinuiteta za „maestra“ od 21h), Nadal i Nori („zicer“ za Rafu), Švarcman – Kolšrajber (verovatno kraj puta za veterana koji je izbacio Verdaska i Karaceva), najmlađeg učesnika 3. kola Rolan Garosa Alkaraza i kreatora drugog najvećeg iznenađenja u muškom žrebu Štrufa (na žalost 7. nosioca Rubljova) i zanimljiv „minjon“ od meča u kome će dvojica učesnika Serbia i Belgrade Opena Kvon i Beretini istestirati svoje motive za ulazak u 2. nedelju Grend Slema.
Kod dama su svi mečevi skoro podjednako interesantni – a ponajviše oni u kojima nastupaju jedine dve preostale nositeljke iz „top 10“ WTA liste – braneča šampionka (8) Iga Švjontek (protiv čvrste Kontavejt) i osvajačica Australijen Opena (4) Sofija Kenin (protiv zemljakinje Pegule), dok će u još jednan sveamerički duel Gof i Brejdi predstavljati pravi test upornosti za igračice sličnog stila igre. Dueli Stivens i Muhove, Sakari i Mertens i Krejčikove i Svitoline – koji bi svi mogli da budu i finala nekih turnira na WTA turneji – mogu nam doneti više informacija o tome koja od ovih igračica ima potencijal da se nađe među polufinalistkinjama ovogodišnjeg Rolan Garosa, uz sve pohvale Tunižanki Ons Žaber koja je konstantnim dobrim nastupima u protekle 2 godine već neko vreme među nositeljkama svih većih turnira. Posle jučerašnjeg „meča svih mečeva“ između Badose i Bogdanove (2-6 7-6 6-4), ponovnog ulaska Rumunke Kirstee u 4. kolo Rolan Garosa posle 12 godina pauze, eliminacije treće nositeljke Sabalenke od Pavličenkove (uz 6-0 u završnom setu), ubedljive Vike Azarenke (6-2 6-2 protiv snažne Medison Kijz) i impozantnog kam beka u prvom setu posle zaostatka od 1-4 Serene Vilijams za konačnu pobedu protiv Kolinsove (6-4 6-4) izgleda da se u ženskom žrebu isprofilisala grupa „fajterki“ koja će nam prirediti tenis koga nismo gledali možda i poslednjih 10 godina na Otvorenom prvenstvu Francuske. Neka tako i bude!
(Vuk Brajović)