Stajala je na vratima i nije dala policajcima da uđu, govorila je da će da se ubije, da joj je brat tu, pa da nije tu, a on je ležao mrtav na krevetu... ili barem to što je ostalo od njega. Dva meseca je spavala pored kreveta na kojem je bilo njegovo telo.
Ovim rečima je komšinica opisala trenutak kad su saznali da je uzrok neprijatnog mirisa koji se širi zgradom na Zvezdari leš preminulog komšije.
Poslednji put komšije su videle B. S, penzionisanog potpukovnika, pre otprilike dva meseca.
- Ima dva-dva i po meseca otkako sam ga poslednji put videla tu ispred vrata njihovog stana. Sagnuo se da zalije cveće, a ja sam mu rekla: "Komšija, zalila sam ga ja". Podigao je glavu... Odmah sam videla da mu nije dobro, bio je bled, mršav, a inače je bio visok, krupan čovek. Rekao mi je: "Dobro" i ušao i otad ga nisam videla - kaže prva komšinica A. S. i dodaje da od tada nisu sretali ni njegovu sestru V. S. koja je živela sa njim.
Iz njihovog stana je često dopirala buka pa je kada se poslednja dva meseca nije čulo da ikoga ima pomislila da su otišli na selo.
- Oni su bili iz Aleksinca ili Leskovca, tako nešto, ne znam tačno. Nisam ih sretala, nisu se čuli, rekoh mora da su otišli tamo, znam da im jedan brat još živi dole - kaže komšinica.
Posle nekog vremena prvo je ona osetila neprijatan mirirs iz njihovog stana.
- Osetila sam nešto, ali sam pomislila da ne luftiraju, da je prljavo, jer sam čula ranije kad on viče na nju da treba da očisti, da pospremi, da se ona sredi. Rekoh ko zna šta je uradila, zapušila toalet, čujem pušta vodu. A onda je jedan dan otvorila vrata od stana! Uh... Tad je postalo nesnosno, miris se proširio celom zgradom. Pozvala sam 25. maja da prijavim da se nešto oseća, ali niko odmah nije došao, pa sam opet zvala, mislim da su onda zvali i drugi, komšinica sa drugog sprata i juče se konačno potvrdilo šta je u pitanju, nažalost - navodi komšinica.
Policija je prema njenim rečima dva sata pokušavala da uđe u stan jer se tome V. S. protivila.
- Stala je na vrata, oni su je molili, jer ne smeju, znate, da upadnu u stan, ali ona nije dala. Ma čim su osetili taj miris, znali su, jedan je i rekao: "Ovde mora da je neko nekog ubio". Probali su i na šalu i da je pitaju kafu da im skuva, pa su pitali gde joj je brat, a ona je te govorila tu je, te nije tu, pa je na kraju pretila da će da se ubije - prepričava A. S.
Nakon toga policija je ušla u stan.
- Policajcu je došlo teško, hteo je da povrati. Boža je ležao na krevetu, ono što je ostalo od njega. Kažu glava, brada i nekoliko dlaka na glavi, od tela... Mumificirao se - priča uznemirena žena.
Dodaje da su njegovu sestru V. S. tada odveli lekari.
- Ona je dva meseca spavala na krevetu pored onog na kom je bilo njegovo telo! Kažu da je već otprilike dva meseca bio mrtav - u neverici govori A. S.
Komšinica navodi da je B. S. bio obrazovan, bio je potpukovnik u penziji i mašinski inženjer, a svojevremeno, dok se nije razbolela, pamti da je i V. S. studirala.
- Imao je sedamdesetak godina, a ona je nekih deset godina mlađa. Sećam se ranije, stalno joj je ponavljao da uči, znam da je nešto studirala. On je bio izuzetno obrazovan, pametan, ali znate, između ludila i genijalnosti, tanka je granica. Eto i on... - zaključila je komšinica.
Na pitanje kako je V. S. uspela da preživi dva meseca, koliko se pretpostavlja da joj je brat mrtav, nema odgovor.
- Da li su imali nešto u zamrzivaču, da li je otišla koji put do prodavnice... Ne znam - rekla je A. S.
(Kurir.rs/Blic)