MILOVAN JOVANOVIĆ: Putinova pobeda u Siriji
Porodica Asad je na čelu Sirije od 1970. godine. Vlast je pripala oftalmologu Bašaru el Asadu posle smrti njegovog oca Hafeza 2000. Na nedavno završenim redovnim predsedničkim izborima, kao što se i očekivalo, aktuelni predsednik Sirije ponovo je pobedio, što mu obezbeđuje još sedam godina vlasti, a koliko traje predsednički mandat.
Sa osvojenih 95,1 odsto glasova, on je ubedljivo porazio dvojicu protivkandidata. Porazio je kandidata Socijalističke unionističke partije Abdulaha Salama Abdulaha (3,3% glasova) i Mahmuda Ahmeda Mareija, koji je predstavljao malu opozicionu stranku Nacionalno-demokratski front (1,5%.).
Tokom kampanje Asad se predstavljao kao jedini koji može ponovo uspostaviti red i voditi proces obnove zemlje. Obećao je da će oporaviti ekonomiju koja je potpuno uništena usled rata, sankcija i pandemije koronavirusa, te da će pet miliona izbeglica vratiti u zemlju.
Za Francusku, Tursku, SAD, Nemačku, Britaniju i Italiju ovi izbori bili su nelegitimni. Ministri spoljnih poslova Kvinte su u zajedničkoj izjavi, dan pre izbora, poručili „da bi slobodne i poštene izbore trebalo sazvati pod nadzorom UN, a da predsednički izbori 26. maja neće biti niti slobodni niti pošteni“.
Stvarni pobednik ovih izbora nije Bašar el Asad već Rusija i njen predsednik Putin.
Arapsko proleće koje se 2011. prelilo na ovu zemlju proizvelo je građanski rat koji je sve razorio. Kada se 2015. godine činilo da je Asadov pad neminovan, jer su sirijski gradovi kao i predgrađa Damaska zauzele opozicione snage i pripadnici ISIL, Rusija i Iran su se umešali, i vojnom intervencijom spasli sirijskog predsednika. Tok rata se od tada promenio i danas je veći deo Sirije ponovo pod Asadovom kontrolom. Severoistok Sirije koji kontrolišu Kurdi, region Idlib i pojedini turski protektorati još uvek nisu pod njegovom upravom.
Bez pomoći Rusije, kojoj je strateški važno prisustvo u Mediteranu, sirijski predsednik nikada ne bi pobedio u ratu. Rusija je svoju pomoć unovčila kroz ugovore koji joj obezbeđuju naftu, gas i fosfor.
Rat je prestao, ali konačan mirovni sporazum se ne nazire. Pregovori koji se vode u Ženevi o postizanju političkog rešenja za Siriju zapali su u ćorsokak.
Rat Zapada i Rusije na teritoriji Sirije okončan je pobedom Rusije, što je automatski dovelo do slabljena pozicija Velike Britanije, SAD i EU i jačanja uloge Kine i Irana u ovom delu sveta. Iz ugla Zapada svaka dalja borba za Siriju deluje uzaludno jer ova zemlja predstavlja rusku sferu uticaja na Bliskom istoku. Pokazalo se da je Moskva i te kako sposobna da odbrani svoje interese na ovom području. Posle svega deluje i da su SAD odustale od projekta stvaranja nezavisnog Kurdistana.
Cilj Kremlja u narednom periodu jeste normalizacija situacije u Siriji i popravljanje odnosa zvaničnog Damaska sa Zapadom jer bi to obezbedilo novac za obnovu zemlje koji Rusija nema. Bez obzira na političku, ekonomsku i vojnu moć, ni Zapad ni Istok bez saradnje, dakle pojedinačno, nisu sposobni da samostalno pronađu formulu za rešenje sirijske jednačine.