M. B. (15), koji je u nedelju stradao od udara groma dok je nedaleko od kuće čuvao ovce, sahranjen je danas u selu Žitniće, tridesetak kilometara od Sjenice.
Do večne kuće dečaka su ispratili roditelji, dve starije sestre, mlađi brat, deda, ujaci, komšije, prijatelji porodice, rodbina... Smrt dečaka, tragedija je koja je potresla čitavu Peštersku visoravan.
Dan ranije, dečak je, kao i toliko puta ranije otišao za stadom ovaca, u prostrane pašnjake iza sela... Malo iza podneva, na selo se velikom brzinom stuštilo jako nevreme počelo je da grmi, seva, puca, krenula je obilna kiša, vremenske prilike na koje su čobani sa Peštera navikli.
- Kad se grmljavina malo smirila, roditelji su na mobilni telefon počeli da zovu sina, kao da su predosetili da nešto nije u redu... Dečak se nije javljao... Posle par poziva, otac i majka seli su u kola, krenuli u polje da traže sina, da vide da li je sa njim sve u redu, da li je stigao da se pred nevremenom skloni negde na sigurno - ispričao nam je jedan od meštana Žitnića.
Na svoju nesreću, ubrzo su našli dečaka kako leži pored stada, još je, pričali su juče u selu, davao znake života.
- Kako su znali i umeli, i što su brže mogli, stavili su dečaka u kola, krenuli ka Sjenici, da od lekara traže spas za svoje dete, počeli su trku sa vremenom, sve nadajući se da će uspeti, da će njihov sin izdržati. Desetak kilomtara dalje, dečak je prestao da daje znake života, nesrećni roditelji nastavili su dalje, ne gubeći nadu, verujući da će lekari u Sjeici uspeti da dečaka vrate u život... Kad su stigli u bolnicu, lekari su pokušali sve, da reanimiraju dete, nažalost, nisu uspeli - priča naš sagovornik.
Tuga se od nedelje uselila u dom porodice nastradalog dečaka u selu Žitniće. Ovi dobri i pošteni ljudi, koji žive uglavnom od stočarstva u suzama su primali saučešće rodbine, komšija, prijatelja sa čitavog Peštera. Dečak je bio desna ruka ocu, uvek spreman da pomogne, da odmeni, očeva nada.
- Kakav je to dečak bio. Za ponos ne samo roditeljima nego čitavom selu, uvek spreman da pomogne, da se nasmeje, da se javi, vredan, vaspitan, šta se ovo desi - ponavljali su juče komšije porodice Bogućanin.
A dečakov deda, ćuteći je kraj šporeta žalio unuka, suočen sa teškom tragedijom.
- Ko je mogao pomisliti da će nam se sve srušiti u trenu - ponavljao je nesrećni čovek.
Za koji dan trebalo je da završi osmi razred osnovne škole u Dugoj Poljani, da maturira, krene dalje u život. Tužno je juče bilo i u ovoj obrazovnoj ustanovi. Žalili su dečakanastavnici, njegovi školski drugovi... U školi je danas dan žalosti.
-Divno dete, druželjubivo, odličan đak... Disciplinovan, odgovoran, uz školu pomagao je roditeljima, teško nam je, potreseni smo pred ovim ogromnim gubitkom, obišli smo porodicu našeg dečaka još u nedelju uveče, da im pružimo reč utehe - pričali su juče u školi suočeni sa tragedijom, ogromnim gubitkom.
(Kurir.rs/Z. Š.)