Na današnji dan 8.6.1986. pre 35 godine uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Dr Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije.
Nacističku prošlost Kurta Valdhajma prvi je otkrio tad jugoslovenski novinar Večernjih Novosti Danko Vasović koji je napisao godinu dana kasnije knjigu "Waldheim jedna karijera" koja je digla medijsku prašinu u ovom delu Evrope iznoseći na videlo jezive dokumente o učešću Valdhajma u progonu solunskih Jevreja pa sve do učešća u progonu i odmazdi nad civilima i ranjenim partizanima na Kozari i Sutjesci.
Državna komisija FNRJ za utvrđivanje ratnih zločina ustanovila je da je Kurt Valdhajm, Austrijanac, oberlajtnant, oficir Abvera - ratni zločinac - napisali su 1986. Jovan Kesar, Danko Vasović i Miroslav Zarić.
Ime bivšeg generalnog sekretara OUN i kandidata za predsednika susedne Austrije zavedeno je pod rubrikom "zločinac" u Odluci o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača, pod brojem F-25572, koja je doneta 18. decembra 1947. u Beogradu. Ispod ove odluke potpisan je dr Ivan Grgić.
Odluka je prosleđena Međunarodnoj komisiji za ratne zločine u Londonu, zavedena u arhivi Ujedinjenih nacija. Iz dokumenata koje je sadržao dosije bilo je nedvosmisleno da poručnik Valdhajm nije bio bezazleni prevodilac, već obaveštajni oficir nadležan za taoce, pod zapovedništvom generala Lera.
Danko Vasović je proživeo zbog ove afere ličnu i profesionalnu golgotu. Valdhajm je očito imao zaštitnika u ondašnjoj SFRJ a i ostaće obeležen i kao jedan od aktera koji je svesrdno pomogao razbijanje države koja je delom iz viših interesa štila njegovu nacističku prošlost.
Tekst "Ratni zločinac iz dosijea F-25572" citirali su bezmalo svi svetski mediji".
Afera Valdhajm je izazvala zemljotres u međunarodnoj politici. Austrija je optuživala Jugoslaviju za skandal koji je izazvan zbog tekstova. Tadašnji predsednik SFRJ Lazar Mojsov bio je u svakodnevnom kontaktu sa predsednikom Austrije, koji mu se žalio na "šokantne tekstove jugoslovenske štampe kada se zna da je on stari prijatelj legendarnog Josipa Broza Tita".
"Verovali ili ne, Pavelić je odlikovao Valdhajma, a 30 godina kasnije učinio je to i Josip Broz Tito", ranije je govorio Danko Vasović.
Prema navodima nekih istoričara, Josip Broz je imao u šaci Kurta Valdhajma, zapravo njegov dosije o zločinima koje je on počinio. U svojim nastupima Valdhajm je dok je bio generalni sekretar UN hvalio Broza i isticao da on igra veoma važnu ulogu u svetskim poslovima. Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koju je čelnik UN posetio. Maršal ga je primio na Brionima. Razgovori su vođeni "iza zatvorenih vrata".
Slučaj Valdhajm je jedna od najvećih enigmi XX veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN i mada su za njegovu ratnu prošlost znali SSSR, SAD, Britanija i Jugoslavija, osnivači UN, on je ipak u dva mandata bio cenjeni generalni sekretar svetske organizacije. Poznati jevrejski centar “Simon Vizental” koji se decenijama bavio lovom na naciste, posle Drugog svetskog rata, pisao je svojevremeno da su imali skoro sve dokaze protiv Valdhajma, ali da su diplomate socijalističke Jugoslavije pomagale u skrivanju prošlosti ratnog zločinca Kurta Valdhajma. Kurt Valdhajm je i pored svega bio izabran za predsednika Austrije, ali i diplomatski izolovan tokom celog svog predsedničkog mandata 1986-1992. godine.
Biografija Dr Kurta Valdhajma
Kurt Valdhajm je rođen u Beču, 1918. godine, kada je Prvi svetski rat već završen, a Austro-Ugarska monarhija se raspala. U Beču je završio Diplomatsko konzularnu akademiju 1944. godine. Bio je doktor pravnih nauka i u diplomatskoj službi u Ministarstvu spoljnih poslova od 1945. godine. Član je austrijskih delegacija na međunarodnim pregovorima u Parizu, Londonu i Moskvi. Posle je bio poslanik u parlamentu, a zatim ambasador Austrije u Kanadi. Kasnije i ministar spoljnjih poslova Austrije. Bio je četvrti generalni sekretar UN od 1972. godine do 1981. godine i na toj funkciji proveo je dva mandata. Nadgledao je pružanje pomoći Bangladešu, Nikaragvi i Gvatemali i mirovne misije na Kipru, Bliskom istoku, u Angoli i Gvineji.
Nakon što je odbio treći mandat vratio se u Austriju i kandidovao se za predsjednika. Bio je deveti predsednik Austrije od 1986. godine do 1992. godine. Tokom predizborne kampanje za predsjednika Austrije u javnost je izbila njegova nacistička prošlost. Saznalo se da je lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji. Valdhajm je za vreme Drugog svetskog rata bio oficir Vermahta na različitim frontovima. Jugoslovenska državna komisija ga je proglasila za ratnog zločinca, na osnovu jugoslovenskog dosijea od 1947. godine, pa je Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločinaca UN. Prema ovom dosijeu, Valdhajm je kao obaveštajni oficir bio član štaba generala Aleksandra Lera, komandanta Hitlerove armije koja je pokrivala jugoistok Evrope, grupa “E”. Kurt Valdhajm je učestvovao u borbama na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68.000 srpskih civila oterano u hrvatski koncentracioni logor Jasenovac. Kurta Valdahjma je zbog zasluga u bici na Kozari odlikovao hrvatski poglavnik Ante Pavelić 1942. godine. Isto tako u Crnoj Gori početkom maja 1942. godine u zoni Pljevalja, Valdhajm je takođe imao značajnu ulogu protiv srpskog i jevrejskog stanovništva. Tek posle izbijanja afere o njegovoj mračnoj nacističkoj prošlosti Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio samo vojnik i da nije odgovoran za ratne zločine nad srpskim civilima.
Kurir.rs/A.M./Novosti/Svetigora