Nekadašnjem ratnom generalu Vojske Republike Srpske i haškom optuženiku Ratku Mladiću danas je izrečena pravosnažna presuda za genocid u Srebrenici. Mladić je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, a većina njegovih žalbi je odbijena.
Njegov život obeležila su tri događaja koja su i danas potpuna misterija. Pre 27 godina, Ratko Mladić ostao je bez ćerke Ane, a nekoliko meseci kasnije iz Beograda je stigla vest da je porodica njegovog vernog pratioca i šefa ličnog obezbeđenja Branimira Puhala nađena mrtva u Savskom jezeru.
U Hagu, u hotelskoj sobi, noć uoči davanja iskaza u svojstvu svedoka odbrane nađeno je telo veštaka Dušana Dunjića.
Ćerka se ubila pod nerazjašnjenim okolnostima
Prema zvaničnoj verziji, 24. marta 1994. godine, Ana Mladić (24) izvršila je samoubistvo očevim pištoljem u porodičnoj kući na Banovom brdu, u kojoj su u to vreme bili njeni brat i majka. U javnosti se dugo spekulisalo o motivima zbog kojih je Ana digla ruku na sebe.
Istraga o smrti nikada nije završena, a u javnosti su se pojavljivale mnogobrojne teorije o načinu na koji je nastradala, od toga da je imala tešku depresiju do navoda da je ruku na sebe digla jer ju je napastvovao Mladićev blizak prijatelj u Moskvi, koji je, doduše, kasnije tamo i nađen mrtav, sa dva metka na potiljku, što je svojevrsna poruka da je “mnogo znao i mnogo video”.
Pilot JNA Slobodan Stančević, koji je za vreme rata u Bosni bio Mladićev lični kamerman, potvrdio je da je, na zahtev generala, snimao sahranu njegove ćerke.
"Mladić me je zamolio da snimam sahranu. Deo gornjeg dela kovčega bio je od stakla, i videlo se Anino lice. U jednom trenutku, Ratko je zatražio od svojih pratilaca da me podignu i da iz vazduha snimim taj stakleni deo i njegovu mrtvu ćerku. To je bilo jako bolno za sve nas", navodi Stančević, otkrivajući jedan detalj u moru raznih tumačenja smrti Mladićeve ćerke:
"Kad je čula pucanj, njihova prva komšinica ušla je u stan i videla da Ana leži na podu u lokvi krvi. Istrčala je da pozove policiju, a kad se ponovo vratila u tu prostoriju, pištolj više nije bio na onom mestu gde ga je ona prvi put videla. Pretpostavka je da je još neko bio u toj prostoriji sa Anom, dok se čekala policija, i da je taj neko uticao na to da ona strada".
Porodica šefa obezbeđenja završila na dnu jezera
Nekoliko meseci kasnije, u Beogradu je pod misterioznim okolnostima nastradala porodica Mladićevog šefa ličnog obezbeđenja Branislava Puhala, koji je iz vojske udaljen kao oficir Gardijske brigade.
Njegovi supruga i sin, star nekoliko godina, pronađeni su mrtvi u Savskom jezeru. Do danas nije poznat nijedan detalj o tome na koji način je porodica završila na dnu jezera.
Misterija smrti veštaka
Krajem oktobra 2015. godine, noć uoči unakrsnog ispitivanja pred Haškim tribunalom, u sobi hotela “Kraun plaza” u Hagu nađeno je telo sudskog veštaka, obducenta Dušana Dunjića.
Njegovo veštačenje trebalo je da ospori navode patologa i veštaka Tužilaštva o telima pronađenim u okolini Srebrenice. Profesor dr Dušan Dunjić bio je specijalista sudske medicine punih 35 godina. Bio je svedok ekspert u procesima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, u predmetima Milana Milutinovića, Vlastimira Đirđevića, Ramuša Haradinaja i drugih, kao i u slučajevima “Glođane” i “Račak”.
Dr Dunjić je bio rukovodilac tima za ekshumacije i identifikacije u Batajnici i šef Odeljenja za DNK identifikaciju Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.
Jedno vreme bio je i direktor Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, a dve decenije je bio angažovan kao sudski veštak obducent u mnogim krivičnim postupcima u Srbiji, između ostalog i u slučaju ubistva dr Zorana Đinđića. Godišnje je obavljao oko 80 sudskomedicinskih ekspertiza u slučajevima ubistava i povreda vatrenim oružjem.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat kao Haški tribunal, Mladića je 2017. godine prvostepeno osudio na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici počinjenog u leto 1995. godine, a danas je on osuđen na doživotnu robiju i drugostepenom presudom.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pravosnažno na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je Mladić proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Žalbeno veće nije usvojilo žalbu Tužilaštva da Mladić bude proglašen krivim za genocid u šest opština u BiH – Sanski Most, Vlasenica, Foča, Kotor Varoš, Ključ i Prijedor – za šta je prvostepenom presudom bio oslobođen.
Kurir.rs/24sedam