Ratko Mladić (78) je proglašen krivim i po drugi put i sada je sigurno da će dočekati kraj života iza rešetaka zbog ratnih zločina u BiH i genocida u Srebrenici.
Odluka haškog suda nije doneta jednoglasno. Mišljenje je izdvojila sutkinja Priska Matimba Nijambe iz Zambije, predsedavajuća raspravnog veća koje je odlučivalo o prvostepenoj presudi. Za razliku od svojih četvoro kolega iz veća, koji su potvrdili presudu Mladiću, Nijambe ne samo da je prihvatila čak osam od devet tačaka Mladićeve žalbe, nego je i otvoreno istakla da bi celo suđenje Mladiću ponovila.
Izdvojeno mišljenje NIjambe na 45 strana (od 261. do 306.) je deo celokupne presude na 364 strane i zbog krajnje kontroverznih stavova sigurno će izazvati veliku ogorčenost među porodicama žrtava. S druge strane, Mladićevim simpatizerima će, u vidu zvaničnog sudijskog mišljenja, biti novi argument u negiranju genocida u Srebrenici, pa i same činjenice da se tamo odigrao ratni zločin.
Jer, iako Nijambe u mišljenju ne dovodi u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim Muslimanima ("činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika"), ona otvoreno preispituje da li se radi o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić.
Nijambe pritom skreće pažnju, a moglo bi se reći i krivicu, na Momira Nikolića, načelnika za bezbednost Bratunačke brigade Vojske RS. Nikolić se nagodio sa tužilaštvom i svedočio je protiv optuženih za ratne zločine u Srebrenici, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Zbog toga je u leto 2016. u tajnosti prevremeno pušten iz zatvora iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne od 20 godina zatvora zbog progona Bošnjaka iz Srebrenice.
Sutkinja Nijambe je prihvatila stavke 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8 i 9 Mladićeve žalbe - sve osim stavke 6, koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca. Najveće kontroverze izazvaće njeno obrazloženje u vezi sa tačkom 5 (str. 290-304), koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici.
Nijambe se najpre opširno (str. 290-295) protivi navodima tužilaštva da je Mladić organizovao "prisilan transfer" muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice. Ona tvrdi da svi dokazi i iskazi svedoka ukazuju na to da se zapravo radilo o humanitarnoj evakuaciji koja je naređena i organizovana u najvišim krugovima Ujedinjenih nacija, te da su same UN tražile da Mladić pomogne u toj operaciji.
Već u prvom pasusu Nijambe pominje ocenu holandskog bataljona plavih šlemova, stacioniranog u Srebrenici u to vreme, da je Momir Nikolić bio "glavni podstrekač zlodela u vezi sa autobusima" i citira holandskog vojnika Pitera Beringa da je Nikolić "bio glavni za sve u tom trenutku".
Nijambe ističe da se prvostepeno sudsko veće oslanjalo na iskaz holanskog vojnika Elka Kostera, koji je bio u direktnom kontaktu sa Mladićem, ali ne i na video snimak njihovog susreta. Nijambe tvrdi da je Koster svedočio protiv Mladića na osnovu netačnog prevoda njegovih reči kojeg je u to vreme dobio na licu mesta.
- ... Svi koji žele biće prevezeni. Bilo da je malo, veliko, staro ili mlado. Nemojte se ništa plašiti. Polako, polako! Neka idu prvo žene i deca. Doć' će prvo 30 autobusa i prebacićemo vas prema Kladnju. Odatle ćete preći na teritoriju koju kontrolišu Alijine snage. Samo bez panike i propustite malu djecu i žene! Nemojte da se neko dete izgubi! Ne bojte se ništa, niko vam neće ništ uraditi - citira Nijambe Mladićeve reči za koje tvrdi da ih je holandski vojnik Koster zbog lošeg prevoda shvatio kao nešto "mnogo gore".
Video snimak razgovora na koji se Nijambe poziva je prikazan na suđenju Mladiću i možete ga pogledati u prvih 30 sekundi sledećeg isečka na Jutjubu.
U delu koja se bavi genocidom, istrebljenjem i masovnim ubistvima, Nijambe ne osporava da su, uz postojanje "legitimnih žrtava u borbi", određeni pojedinci, "uključujući pojedince iz lokalne sredine, MUP-a RS, čak i Momira Nikolića i druge odmetnute pripadnike bezbednosnih struktura Vojske RS", izvršili činove osvete i ubistva ratnih zarobljenika u okolini Srebrenice.
"Ali, uradili su to tokom perioda kada Mladić nije bio u toj regiji (već na svadbi u Beogradu, prim. nov), protivno njegovim naređenjima i bez njegovog znanja u to vreme. Bezbednosna linija u Vojsci RS je imala svoj paralelni lanac komande, odvojen od normalnog lanca komandovanja i takav da je mogao da isključi Mladića", zapaljiva je tvrdnja sutkinje Nijambe.
Nijambe čak tvrdi da je operacija zauzimanja Srebrenice, pod operativnim nazivom "Krivaja-95" bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji "bezbedne zone" Srebrenica.
- Kolone muškaraca i dečaka (bosanskih Muslimana, prim. nov) izlazile su iz Srebrenice u borbenoj formaciji i naoružane, i učestvovale u zasedama, borbama, samoubistvima, međusobnim borbama i samoubilačkim napadima u "kamikaza" stilu. Na žalost, nikad nećemo saznati stvaran broj legitimnih žrtava i onih koji su zločinački ubijeni - još jedna je kontroverzna tvrdnja sutkinje Nijambe.
Nijambe čak smatra da nema dokaza da je namera vojne operacije "Krivaje-95" bilo etničko čišćenje bosanskih Muslimana iz rejona Srebrenice, kao i da ne postoje direktna naređenja i direktni dokazi koji bi povezivali Mladića sa bilo kojim ubistvima.
Nikolić je u svedočenjima opisao kako su mu kolege iz Vojske RS najavile da će zarobljeni bošnjački muškarci i dečaci biti pogubljeni i naveo kako mu je gestom ruke prema grlu to nagovestio i Mladić lično kao odgovor na pitanje šta se planira sa zarobljenicima.
- Momir Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda gde ima ubistava, bilo da im upravlja ili je saučesnik... On se izjasnio krivim da bi dobio bolji dil za sebem iako su mu ruke ogrezle u krvi. Momir Nikolić je imao OGROMAN (sama sutkinja Nijamba je koristila velika slova u izdvojenom mišljenju, prim. nov) podstrek da laže, o čemu svedoči sporazum između njega i tužilaštva kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice u zamenu za njegovo svedočenje protiv drugih, uključujući Mladića. Isplatilo mu se, što pokazuje činjenica da Nikolić osuđen na samo 20 godina - smatra Nijambe.
Deo izdvojenog mišljenja sutkinje Nijambe u kojem tvrdi da su "sva ilegalna ubistva u Srebrenici koja su nastala van borbenih dejstava za žaljenje, ali da nisu povezana sa Mladićem".
Nijambe se poziva na nekoliko dokaza (str 303) i tvrdi da je 70 odsto žrtava bilo registrovano kao vojnici Armije BiH, da tela u masovnim grobnicama potiču iz različitih događaja i različitih godina, te da uključuju legitimne žrtve borbe, uključujući samoubistva, minska polja, "kamikaza" napade... Ona oštro osuđuje "nedostatak analize" od strane prvostepenog veća zbog kojeg "nije uspelo da ustanovi broj žrtava i njihovu vezu sa bilo kakvim zločinom, a kamoli genocidom".
Od ostalih tačaka Mladićeve žalbe koje je sutkinja Nijambe usvojila, ističe se i tačka 9. Nijambe tvrdi da Mladić ne bi smeo da bude osuđen na više od 20 godina zatvora, jer je u vreme izvršenja krivičnog dela to bila najviša zaprećena kazna u SFR Jugoslaviji.
- Imajući u vidu sve navedeno, uzimajući u obzir prirodu i razmere pravnih grešaka identifikovanih u ovom slučaju, ja bih naredila da se Mladiću ponovo sudi pred drugim prvostepenim većem po svim tačkama optužnice, osim tačke 6, u vezi sa zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca - zaključila je sutkinja Nijambe.
Ostalo četvoro sudija se nije složilo sa mišljem sutkinje Nijambe i presuda Mladiću je potvrđena sa 4:1 u glasovima. Mladić je prvostepenom presudom bio oglašen krivim po svim tačkama optužnice, osim tačke 1 koja ga je teretila za genocid u još šest opština BiH, mimo Srebrenice.
Na takvu odluku prvostepenog veća se žalilo tužilaštvo, ali je i ta žalba odbijena preglasavanjem sudija i minimalnom većinom 3:2.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić 8. juna 2021. osuđen je pravosnažno na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je Mladić proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Žalbeno veće nije usvojilo žalbu Tužilaštva da Mladić bude proglašen krivim za genocid u šest opština u BiH – Sanski Most, Vlasenica, Foča, Kotor Varoš, Ključ i Prijedor – za šta je prvostepenom presudom bio oslobođen.
Kurir.rs/Blic