SAV UŽAS MIGRANTSKE KRIZE: Kratak život i dugo i opasno putovanje 15-mesečnog dečaka koji je mrtav pronađen na obali Norveške
Kada su norveške vlasti novogodišnji dan pronašli telo na obali, nisu imale mnogo podataka. Ali, dečak je nosio plavu jaknicu sa belim šavovima. I to im je bilo dovoljno da sklope sliku šta se dogodilo 15-mesečnom Artinu Iranu Nezgadu koji je poslednji put viđen mnogo nedelja ranije i stotinama kilometara dalje.
Dečak je fotografisan u istoj jaknici u izbegličkom kampu u Kaleu, malo pre nego što se sa porodicom ukrcao u prepuni brod kako bi prešli Lamanš. Brod se prevrnuo i svih pet članova Artinove porodice je nestalo 27. oktobra - njegova majka Šiva Mohamad Panahi, otac Rasul Iran Nezhad, sestra Anita (9) i brat Armin (6). Njihova tela su brzo pronađena ali ne i Artinovo.
Proglašen je nestalim i to je i bio sve do formalne identifikacije početkom ove nedelje.
Saopštenje norveške policije bilo je poslednje poglavlje u kratkom životu ovog dečaka obeleženom dugim i teškim putovanjima po migrant eneprijateljskim delovima Evrope.
Nakon što je porodica napustila Iran 7. avgusta, prošli su Tursku odakle su se ukrcali na brod za Italiju pre nego što su došli do izbegličkog kampa u Kaleu. Desetine hiljada drugih izbeglica kreće na slična, visoko rizična putovanja.
Jedan azilant koji je prešao Lamapnš pre nekoliko nedelja rekao je Gardijanu da je dobro poznavao Artinovu porodicu. Živeli su blizu u Kaleu. Ispričao je da je porodica bila pod velikim pritiskom krijumčara da pređu Kanal.
Da su imali novca za skupljeg krijumčara, danas bi bili živi, smatra on. "Ako nemate novca, ne možete da spasite svoj život. Morate da umrete", rekao je on.
Azilant je ispričao i da se svakog dana u kampu izgrao sa Artinom. "Bio je sladak i ljubak i razdragan. Naročito mu se dopadala česma u kampu i uvek je voleo da ode tamo i da se igra sa vodom", rekao je on.
Artinova porodica je živela u siromšatvu u Iranu, gde su Kurdi progonjena manjina. Otac je ponekad radio kao nosač, ali je za Kurde taj posao opasan jer povlači kaznu zatvora ako ih uhvate.
Porodica je odlučila da napusti Iran kako bi sebi i svojoj deci pružili bolji život. "Nadali su se da će se skućiti u Britaniji. Šiva je želela da pruži deci dobro obrazovanje, da odu na fakultete. Anita je želela da postane glumica. Artin nije razumeo ništa o prelasku Kanala ali drugo dvoje dece jesu", rekao je azilant.
"Znali su da su postali beskučnici i verovali su da, kad se dokopaju Britanije, više neće biti u ovakvoj situaciji", dodao je.
Azilant je objasnio da krijumčari na severu Francuske koriste različite sisteme. U Kaleu, krijumčari su mahom kurdski Iranci, dok su kod Dankirka kurdski Iračani.
Ayilanti koji imaju višak novca mogu da ga deponuju u nezvaničnim, tajnim "menjačnicama2 i kada uspešno stignu u Britaniju, mogu da pozovu menjačnicu i prebace taj novac krijumčaru koji ih je prevezao. Ako ne prežive put ni krijumčar ne dobija novac.
Oni bez novca moraju da rade sa krijumčarima i pomažu im u prevoženju drugih migranata kako bi zaradili "beplatnu" vožnju u gumenjaku.
Neki koji imaju novca ali ne i dovoljno za "menjačnicu", plaćaju nižerazrednim krijumčarima da ih prevezu relativno dobrim brodom sa dobrim motorom, koji nije prepunjen.
Azilant je ispričao da je Artinova porodica potražila pomoć jednog krijumčara ali ih je on odbio jer nisu imali dovoljno novca.
"Nisu imali novca. Molili su porodicu i prijatelje da prodaju zlato kako bi platili krijumčaru i uspeli su da prikupe 5000 funti da preveze celu porodicu. Ali, njemu to nije bilo dovoljno", ispričao je on i rekao da su bili toliko razočarani da su platili tu sumu drugom krijumčaru koji je naplaćivao manje.
"Ali, on ih je naterao da pređu Kanal po lošem vremenu i prepunom čamcu. Bilo mu je potrebno da prebaci porodicu što pre u Britaniju jer je dugovao drugom krijumčaru".
Ispričao je i da među azilantima postoji pravilo da ne prelaze Lamanš ako su talasi viši od 10ak centimetara. "Te noći bili su visoki 70 centimetara. Mnogi krijumčari nisu želeli da pređu jer je vreme bilo loše".
Kaže da je porodica bila suočena sa nemogućim izborom. Krijumčar im je rekao da će, ako ne pređu Kanal te noći sa njim, ostati bez novca".
Ako azilanti ne mogu legalno da stignu na bezbedno, mi nemamo izbora nego da to radimo nelegalnim putem. To je ta porodica koja se udava bila prinuđena da uradi. Želim im mir na drugom svetu, rekao je azilant.
Iako je Artinovo telo pronađeno 1. januara blizu Karmoja na jugozapadu Norveške, vlastima je bilo potrebno pet meseci da potvrde njegov identitet. Identitet je utvrđen poređenjem DNK podataka.
"Nismo imali prijavljen nijedan slučaj nestale bebe u Norveškoj, a plava jakna nije bila norveški prozvod pa smo znali da beba nije odabvde", rekla je šefica policijskih istraga Kamila Tjele Vage.
Artinova porodica je, navodno, obaveštena i njegovi ostaci biće poslati u Iran da budu sahranjeni.
Kurir.rs