Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana.
Kako je saopšteno iz Bele kuće, proširuje se opseg mera proglašenih odlukom iz 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.
Bajden je uredbom između ostalog naložio da se sankconiše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu".
Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".
Uredba, kako je saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u "kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom".
To, prema novoj uredbi, obuhvata i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.
Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti "zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu", navodi se u saopštenju Bele kuće.
Dodaje se da će Sekretarijat za finansije, u saradnji sa Stejt departmentom, nastaviti da ažurira listu pojedinaca koji podležu sankcijama prema uredbi.
U uredbi se takođe pojašnjava da Zapadni Balkan "obuhvata teritoriju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije".
Bajden je u uredbi naveo da situacija "na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije - uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjenu koruciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu - sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država".
Bela kuća je povodom Bajdenove uredbe saopštila i da je "obezbeđenje sigurnosti i političke stabilnosti regiona Zapadnog Balkana" u skladu sa rešenošću administracije da promoviše ključne američke bezbednosne interese, uključujući i zaštitu demokratskih institucija".
Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.
On je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.
Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.
Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici, a neimenovani zvaničnik Bele kuće rekao je za Glas Amerike da se u novoj uredbi koju je potpisao Bajden "eksplicitno pojašnjava da je Albanija deo Zapadnog Balkana".
"Prethodne uredbe nisu isključivale Albaniju, ali jednostavno nisu definisale region Zapadnog Balkana", pojasnio je zvaničnik.
Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu "da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije".
"Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", naglasio je Blinken.
"Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu", zaključio je Blinken.
Kurir.rs/Glas Amerike