lekari zatečeni

EPIDEMIJA MIŠJE GROZNICE U SLOVENIJI: Bogati rod žira doveo do povećanja populacije ovih glodara

Foto: Shutterstock, Vitaliy Pakhnyushchyy

Broj registrovanih slučajeva mišje groznice ove godine je u velikom porastu u Sloveniji, što se pripisuje povećanoj populaciji miševa usled lanjskog bogatog roda semenskog žira u šumama kojim se ti glodari hrane.

"Do sada smo zabeležili više od 200 prijava hemoragične groznice", rekla je na konferenciji za novinare u Ljubljani epidemiolog Eva Grilc iz nacionalnog Instituta za javno zdravlje.

Prošle godine su u celoj godini zabeležena 252 slučaja, pa se ove godine računa na pravu epidemiju i rekordan broj jer se opasnost od prenosa zaraze pojavljuje i u letnim mesecima, sve do sredine jeseni.

Vrh sezone mišje groznice koja se širi virusom iz izmeta glodara je krajem jula i početkom juna, kad broj prijava počinje padati, upozoravaju zdravstvene službe.

U mikrobiološkoj laboratoriji Medicinskog fakulteta u Ljubljani, koji jedini dijagnostfikuje hantavirusnu zarazu koja izaziva mišju groznicu, kažu da imaju mnogo posla, a bave se i dijagnosticiranjem sumnji na koronavirus.

Od 516 preuzetih uzoraka na hantavirus pozitivno je bilo 203, a neki oboleli su zbog visoke temperature mislili da su se zarazili koronavirusom.

Radimo na urgentnim slučajevima i nismo očekivali da će se epidemija mišje groznice nakon one iz 2019. tako brzo ponoviti, rekla je Tatjana Avšič Županc iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta.

Lekari koji se bave onima koji završe u bolnici navode da do sada nisu imali teških komplikacija, premda bolest može teško da ošteti jetru, a pacijent završi na dijalizi, a nije bilo ni jednog smrtnog ishoda.

Možda tome doprinosi i brzo prijavljivanje slučajeva, jer zdravstvene vlasti pred svaku sezonu izdaju uobičajena uputstva kojima se rizične grupe pozivaju na oprez te upozorenja kako sprečiti unošenje virusa u organizam.

Do toga dolazi udisanjem prašine od mišjeg izmeta u kojoj je virus, prilikom na primer čišćenja podruma i ostava, kod radova u šumi, u skladištima, na njivi, pa čak na odmoru u prirodi, prilikom kampovanja.

Skladišta, potkrovlja i druge prostorije gde su bili glodri treba prvo provetriti najmanje 30 minuta, treba nositi masku i koristiti dezinfekciona sredstva, a ako prostorija treba da se očisti, preporuka je da se ne čisti metlom kako se prašina sa virusom ne bi širila prostorijom.

Kurir.rs/Index.hr