Američki predsednik bi na listu nepoželjnih da stavi sve koji, kako kaže, štete miru i teritorijalnom integritetu država. Diplomate ocenjuju da je ovo samo nova vrsta pritisaka na region
Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi s regionom zapadnog Balkana.
Inicijalna uredba je doneta 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je sinoć saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.
Neskriveni pritisak
Bajden je uredbom naložio sankcionisanje bilo koje osobe za koju ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koji prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu“, prenosi Glas Amerika (VOA). Odgovornima se tako smatraju i oni koji su kršili sporazume o regionalnoj bezbednosti i miru, što uključuje Prespanski sporazum, Ohridski okvirni sporazum, ali i Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum.
Bivši ambasador Milisav Paić smatra da je ova odluka predsednika SAD novi instrument za pritisak, pre svega na Beograd, a zatim i na Banjaluku.
- U pitanju je pojačavanje pritisaka, a u svetlu presude Haškog tribunala generalu Ratku Mladiću. U pitanju je jedna šira vrsta političkog pritiska, jer SAD mogu arbitražno da odrede koje su to osobe po njihovom mišljenju odgovorne za ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu. Svakako je u pitanju jedna politička geostrateška optika, jer svi oni koji čine nešto protiv interesa SAD, odnosno ne slušaju ih, mogu da budu prozvani kao lica koja ne poštuju Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum - kaže Paić za Kurir i dodaje:
Nejednaki aršini
- Istovremeno, da se SAD drže Rezolucije 1244, nikada ne bi dale podršku jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Sve u svemu, pretpostavljam da je ovo najviše usmereno protiv Milorada Dodika, posebno imajući u vidu njegova istupanja u vezi sa imenovanjem novog visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita.
Ivana Žigić