Priča o 30-godišnjoj Milici Adamović koja čeka transplataciju bubrega ganula je javnost. Komentar na ovu priču dao je i Goran Filić iz Smedereva, čovek kome je uspešno transplantirano srce.
- Postoji mnogo tužnih priča koje se dešavaju kod nas, a verujem i u drugim državama u svetu. U principu, ceo taj proces čekanja je baš težak put koji ja nisam osetio toliko jer sam čekao samo pet meseci do transplatacije. Ceo taj tok dok sam čekao od novembra do marta meseca, nisam razmišljao mnogo o tome. Jeste mi rad srca pao na samo 13 odsto, ali jednostavno imao sam dovoljno godina, računao sam da sam proživeo pola života 52 godine. Da kažem da mi je bilo svejedno, nije. Hteo sam da se ostvarim kao deda, još uvek treba da se živi i ima zašta da se živi, ali pomirio sam se sa sudbinom, ako baš mora da me nema na ovom svetu, šta da se radi - rekao je Goran za Kurir televiziju i dodao da je sudbina htela drugačije
Ipak, Bog je rekao drugačije, bio je na mojoj strani i eto imao sam tu sreću, kao retko ko da samo za pet meseci dobijem srce i to je uspešno transplantirano u Kliničkom centru u Beogradu i pod rukovodstvom prof. dr. Svetozara Putnika, Emilije Novaković kao načelnice i gomila sestara i anesteziologa koji su na vrhunskom nivou odradili moju transplataciju, samim tim što je i donor od koga sam dobio srce, njegovo srce koje je bilo dosta manjeg obima u odnosu na moje uvećano srce. Poklapanja su nam bila 100% i baš sam imao sreće kao bilo ko do sada - rekao je on, a potom otkrio kako izgleda neizvesnost dok se čeka na organ.
- Najbolje je kada čovek ne razmišlja o tome i da pusti da vreme teče. Radim sam reklame, čime se i bavim, nisam razmišljao o tome i onda kada sam dobio poziv bio sam zatečen, baš sam tog dana radio reklamu, bio sam na merdevinama i onda me je supruga pozvala da se pojavim što pre kući, nije htela da mi kaže o čemu se radi i kući me je dočekao šok i iznenađenje. Rekla mi je, "Dobio si poziv sa Kliničkog centra, našli su srce za tebe" i onda se sve preokrenulo i sva ta moja neozbiljnost, da tako kažem ili opuštenost, dobila je drugu priču. Odjednom ideš tamo, da li će sve da se poklopi, da li će transplatacija da uspe, da li ćeš videti svoju kuću kada odlaziš od nje... to su mnogo teške priče i odluke koje moraš da doneseš u kratkom vremenu. Ja sam morao da se pojavim na Kliničkom centru i da čekamo da donori donesu konačnu odluku da će transplatacija ipak da se desi - rekao je Goran emotivno pogođen.
(Kurir.rs)
Bonus video: