Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu ili Kumanovski sporazum potpisan je 9. juna uveče, da bi na snagu stupio sutradan, 10. juna 1999. godine
Bitka za Košare bila je jedna od najkrvavijih u novijoj srpskoj istoriji. Okončana je nakon 67 dana, a njeni učesnici veruju da ta linija odbrane još mesecima ne bi pala da nije bilo Kumanovskog sporazuma. On je potpisan 9. juna i njime su prekinuti vazdušni udari NATO na SRJ i uslovljeno je povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije.
Pukovnik Ljubinko Đurković, komadant odbrane Košara, svedok je i akter te herojske bitke. On je Kurir prvi put govorio o tome da je razmišljao da ogluši o naređenja starešina, kao i kako su mu pale reakcije vojnika koje je predvodio. - Tog 10. juna dobio sam telegram koji je krenuo iz od Generalštaba da treba da spremim jedinicu po planu izvlačenja za 14. jun i predislociram je sa položaja u unutrašnjost Srbije. Sakupio sam uži deo komande i dao da mi pročitaju dokument. Kad su mi ga dali, pocepao sam ga pred oficirima. Tada sam rekao:
"Gospodo, vidite koliko je naše komandovanje vispreno. Oni su poslali ovo naređenje sredstvima veze, a svi znamo da nas NATO pakt prisluškuje i da su dešifrovali naređenje i oni će sada na kvaran način kao i do sada pojačati snage i jurišati da zauzmu teritoriju, a mi ćemo ih sačekati i reći "dobar dan", i ostaćemo večito na Kosovu i Metohiji" - rekao je tada Đurković, koji kaže da je bio spreman da se o naređenje ogluši.
Bio je svestan toga da Karaula ne bi pala još mesecima da nije stiglo naređenje o "dislokaciji jedinice". Ipak, između 12. i 13. juna stiglo je izvršno naređenje u kom je pisalo kada i kojim pravcima treba da izvrši izvlačenje jedinice.
- Tada sam shvatio da je to zadnje naređenje koje ću primiti na KiM i bilo mi je mnogo teško. Pomišljao sam da ostanem sa jedinicama sve dok imam zalihe municije i hrane. Bio sam spreman na neposlušnost da bi država bar organizovala srpsko stanovništvo za opstanak u uslovima povećanog bezbednosti rizika kada dođu terorističke grupacije - rekao je on, i otkrio kada je ipak prelomio da će poslušati naredbu.
- Shvatio sam, ako ostanemo - biće još žrtava. Nisam mogao da zamislim da se vratim živ u unutrašnjost i neka majka me pita "zašto ste to uradili, sin mi je mrtav zbog vaše nediscipline". Izdao sam naredbu za izvlačenje. Stao sam na proplanku, gledao kolonu mojih ljudi. Pitali su me "komandante ko nas menja?", a ja sam bio nem. Od stresa nisam mogao da progovorim - kaže on.
Kurir.rs / Suzana Trajkovic