Milovan Mića Stojanović iz Zemuna jedan je od retkih ljudi koji mogu da se pohvale kako su četvrt veka radili jedan isti posao sa podjednakim žarom, strašću i kvalitetom. Kao svedok jednog vremena, čuvar istorije i kulinarske kulture jednog naroda, 25 godina je bio glavni kuvar Josipu Brozu Titu, a ya to vreme imao je priliku da kuva Elizabet Tejlor, Čerčilu, Staljinu, Brežnjevu, Gadafiju, carevima, kraljevima i čak tri američka predsednika...
A sve je počelo slučajno, jer je Mića umesto ugostiteljskog zanata maštao o drugom poslu - želeo je da postane majstor trabanta. Ipak, u ugostitelje, tačnije konobare, upada po partijskoj liniji sa 13 godina.
"U Nušićevoj ulici bio je restoran Dinara i ja sam tamo radio, tamo je sada lutrija. U kuhinji je radio jedan Rus koji je bio kuvar, i pita mene, šta učiš ti, ja kažem za konobara. Kaže, nemoj da učiš to, konobari su bezobrazni, nego da ti budeš kuvar. I tu se rodila ljubav. Kuvar je zanatlija, kuvar mora da zna i termičke uređaje, i da zna recapture i kolača da bi napravio jelo. Dobar konobar je uslužan, ali osim finoće ne mora da zna recepte i ovo", objašnjava Mića.
Pored toga što je bio lepo vaspitan, skroman ali i znatiželjan, Mića je bio i pismen, što u to vreme nije bilo često.
"Treba neko da napiše jelovnik, nema ko. Mene zvali, kolega, hajde da napišeš jelovnik i ja napišem jelovnik, a bili su bolji majstori od mene, znali su više. Dođe dostavničar sa robom, treba pročitati prijemnicu, ne znaju šta kako, ajde ti kolega i u trećoj godini ja postanem maltene šef i niko me nije zamenio do penzije", priseća se kuvar Mića kako je sve počelo.
Ubrzo je toliko napredovao, da je došao i do Tita.
"Neko me gurnuo, ko me je gurnuo, ne znam. Ajde prvo u skupštinu, u restoranu, po pozivu, kada dođu gosti. I dođem ja. Nikada se nije gledalo ko je gost. Šta ja treba da spremim, to spremim. Jel bilo dobro jelo, bilo je. Ako mi daju honorar, daju, ako ne, nikom ništa. Za partiju za narod. Ja sam kuvao kada su mu dolazili gosti. Kada je u vozu, na brodu, na Karađorđevu ili vili, tada sam ja. Uvek sam se na distanci držao, poštovao, ja sam sluga, ja sam kuvar on je državnik", priseća se Stojanović.
Za Tita kaže da je bio vrlo inteligentan i lukav, najveći prevarant, najveći klopadžija i najveći državnik.
"Najviše je voleo jela od testa. To su, na primer, pite, štrudle, mlince, prasetinu, ćuretinu, sve je jeo, sve je pio, za sve je bio", otkriva Mića koji je znao da kuva za više od sto svetskih državnika, glumaca i znamenitih ličnosti, kao i da kreira i nadene ime specijalitetima po našim borcima, piscima i velikim umetnicima.
Najpoznatiji specijalitet posvetio je Karađorđu, čuvenu Karađorđevu šniclu koja je nastala sasvim slučajno, samo zato što nije imao namirnica za jelo koje je naručeno.
Ovaj vrsni kulinar svetskog glasa ima dva sina. Jedan je nasledio tatin zanat, a drugi je advokat, dok i unuci dane provode u kuhinji, gde rade kao poslastičar i kuvar.
Zbog toga su Stojanovići rešili da objave veliki "Srpski kuvar" u kome će klasifikovati srpska jela prema grupama i na osnovu geografskog područja, a u pomenutoj monografiji nalaze se i Mićine anegdote i dogodovštine.
(Kurir.rs)
Bonus video: