Daleka 1974. godina ostaće upamćena po jednom od najvećih skandala koji su zadesili tadašnju Zapadnu Nemačku.
Naime jedan smeo obaveštajac uspeo je da sruši ni manje ni više nego Vilija Branta nemačkog kancelara, zemlje koja je bila najvažniji saveznik SAD i ključna figura odbrane "Zapada" od potencijalne invazije Varšavskog pakta. Tačnije tog 6. maja 1974 Vili Brant je podneo ostavku posle 14 dana od skandala kada je otkriveno da je osoba od Brantovog najvećeg poverenja, desna ruka na funkciji sekretara Ginter Gijom bio zapravo špijun, odnosno radnik istočnonemačke obaveštajne službe "Štazi".
Ova priča, zapravo počela je 1956. godine kada je činovnik Ginter Gijom zajedno sa suprugom Kristel stigao u Zapadnu Nemačku. Oni su se deklarisali kao izbeglice i protivnici komunističkog režima. Bekstvom iz Istočnog u Zapadni Berlin počela je jedna neobična špijunska priča.
Ginter i Kristel ubrzo su se prilagodili životu na zapadu i odlučili su da se iz Zapadnog Berlina presele u Frankfurt. Levičarske ideje kod oboje su i dalje bile prisutne, pa su odlučili da se aktiviraju ozbiljnije u političkom životu. Oboje su stupili u Socijal demokratsku partiju. Postali su ozbiljni i predani terenski radnici, zapaženi su bili i na stranačkim sastancima . To je bila idealna prepruka da se brzo počnu da penju u stranačkoj hijerarhiji i oboje stignu do štaba partije, gde su dobijali odgovorne zadatke, a krug uticajnih prijatelja postajao sve veći. Trinaest godina kasnije te 1969. već su stigli u prestonicu tadašnje Zapadne Nemačke Bon, gde su postali saradnici poslanika pokrajine Hesen, odakle asu kasnije prešli u glavni štab kancelara Vilija Branta.
Brant je bio impresioniran Gijomom i kao radnikom ikao čovekom. Ubrzo Gijom je dobio ponudu koja se ne odbija. Mesto ličnog Brantovog pomoćnika i bliskog prijatelja. U leto 1973. Gijom je kao čovek od poverenja imao jedni pravo da prati Branta i njegovu porodicu na odmor u Norvešku. Inače sve poverljive poruke i informacije koje su stizale Brantu prolazile su i kroz ruke Gijoma koji ih je čitao i analizirao kako bi mogao da savetuje Branta. Među takvim porukama bila je i poruka tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona koji je Branta izvestio o razgovorima sa šefom francuske diplomatije. U toj moglo bi se slobodno reći analizi Nikson je Branta obavestio da u vrhu NATO pakta ima razmimoilaženja u pogledu odbrane i odnosa sa Varšavskim paktom i Sovjetskim Savezom. Na kraju te poruke Nikson je upozorio Branta kao najvažnijeg američkog saveznika da ove informacije moraju da ostanu tajna. Međutim, Gijom koji je pročitao analizu i poruku, po dolasku kući sa posla ispričao je svojoj supruzi, koja je tada bila sekretarica u valdinoj kancelariji. Kristel je zatim detaljno informacije prenela istočnonemačkom kuriru sa kojim se kako je kasnije istragom utvrđena sastajala na tačno određenim mestima, jer je bila neupadljiva za razliku od Gijoma.
Inače Gijom je pre regrutovanja u redove Štazija bio fotograf. Imao je brzinu i talenat za fotografisanje, što mu je pomoglo da specijalnim fotoaparatom slika veliki broj poverljivih dokumenata koje je kasnije stavljao na mirkofilm i onda jednom mesečno tačno utvrđenog dana preda kuriru. Odnosno to je radila Kristel koja je prenosila informacije i poverljivi materijal iz kancelarije premijera Zapadne Nemačke.
Preko svojih veza zapadnonemačka obaveštajna služba BND uspela je da dođe do informacija da se u kabinetu kancelara Vilija Branta nalazi krtica koja predaje poverljive dokumente Štaziju. Pod višemesečnu opservaciju stavljen je Gijom, a samim tim i posredno Kristel, koja i nije znala da je praćena. Tako su i otkriveni sastanci sa istočnonemačkim Kurirom. Prikupljanje dokaza trajalo je devet meseci i 24. aprila 1974. agenti BND zajedno sa policijom zakucali su na vrata kuće porodice Gijom u Bad Godesbergu.
Vest o hapšenju čoveka od poverenja kancelara Vilija Branta zbog špijunaže odjeknula je kao bomba. Agenti BND saskušali su i šokiranog Branta, ali taj deo priče ostao je sakriven od javnosti. Za bračni par Gijom organizovano je posle više od godinu dana od hapšenja suđenje.
Šestomesečno suđenje bračnom paru Gijom održano nije bilo u običnoj sudnici nego u specijalnoj prostoriji ispod zgrade Višeg suda u Diseldorfu koja nije propuštala nikakv zvuk spolja i u najvećoj tajnosti bez prisustva javnosti. Na ovom suđenju svedočio je i kancelar Brant koji je zbog špijunskog skandala podneo ostavku. Čak su se tad prenosile glasine i da bi moglo da bude suđeno i samom Brantu zbog nemara, ali od toga nije bilo ništa.
Gijomovima su predočeni svi dokazi i oni su 15. decembra 1975. proglašeni krivim zbog izdaje i odavanja državnih tajni. Ginter i Kristel osuđeni su na zatvorsku kaznu od ukupno 13 godina zatvora. Sud je Ginteru i Kristel skinuo po dve godine jer im je uzeto kao olakšavajuća okolnost to što BND je imala zaksnelu reakciju i da su načinjeni veliki propusti koji su doveli do toga da čovek takvog kalibra kao što je bio Ginter Gijom dođe u blisko okruženje nemačkog kancelara, a da nije bio temeljito proveren.
A šta je bilo sa istočnim Nemcima. Dvadeset meseci posle hapšenja Gintera i Kristel oni su ćutali. Nisu se oglašavali niti preko posrednika nudli razmenu bračnog para Gijom. Zahtev za posetom realizovali su posle izricanja presude. Dobro upućeni krugovi su znali da je to priprema za puštanje na slobodu. Svetlost slobode prvo je ugledala Kristel. Ona je razmenjena na Glienicker Brücke za devet Zapadnih Nemaca koji su marta 1981. zatvoreni u Istočnom Berlinu.
Ginter Gijom razmenjen je pet meseci kasnije posle Kristel.
Ta razmena u Nemačkoj dočekana je burno. Usledili su protesti i nezadovoljstvo. Tad je isplivalo da je glavni pregovarač da se puste Gijomovi i da se izvrši zamena za zapadne Nemce bio istočnoberlinski advokat Volfang Fogel, poznat i po zameni Fensisa Pauersa za sovjetskog špijuna i obaveštajca Rudolfa Abela. Višemesečni pregovori završeni su razmenom.
U trenutku puštanja Ginter Gijom je bio star 54 godine. On je u DDR prebačen u kombiju sa navučenim zavesicama preko prozora. Zajedno sa njim otišla je i medicinska dokumentacija jer je u međuvremenu Gijom imao ozbiljne probleme sa bubrezima. Sa Gijomom u paketu oslobođena su i četvorica sovjetskih agenata. Zapadna Nemačka dobila je 35 zvojih državljana koji su zadržani u Istočnoj Nemačkoj pod optužbom da su se bavili špijunažom i da su pomagali istočnim Nemcima da prebegnu na Zapad. U pkaetu je otišlo i 3.000 Istočnih Nemaca, čiji rođaci su uspeli da pobegnu preko berlinskog zida, a sad im jedozvoljeno da im se pridruže. Za njihove pasoše vlada u Bonu platila je Istočnoj Nemačkoj 75 miliona maraka.
Gijom je povratkom u istočni tabor se odrekao penzije od 380 maraka nedeljno, a kod parvih poslodavaca isplaćeno mu je 120.000 maraka na ime zaostalih plata. Tako se završila najneobičnija špijunska afera koja je odnela jednog kancelara.
Kurir.rs/A.Mlakar