Iako je mnogima prva asocijacija na Marijanu Mićić njena karijera TV voditeljke, ova diplomirana glumica sve češće dobija angažmane u domaćim serijama. Prvi put pred kamerom pojavila se u filmu Siniše Pavića "Te quiero Radiša", a onda ju je splet okolnosti odveo na drugu stranu. Ređale su se popularne emisije "48 sati svadba", "Leteći start", "Veliki brat", "Pinkove zvezdice" i mnoge druge. Paralelno je sve vreme prisutna u pozorištu, a poslednjih nekoliko godina reditelji je sve češće žele u svojim serijama. Njen talenat došao je do izražaja i u komediji "Tri muškarca i tetka", gde tumači lik Samante.
Šta je ono što ovu komediju razlikuje od drugih u kojima ste igrali?
- Osećaj drugarstava i činjenica da zajedno nešto pravimo. Nikola Burovac i Danijel Đurić su kreatori serije "Tri muškarca i tetka", ali i ja na setu imam osećaj kao da sam kod kuće. Svi se poznajemo odranije i navijala sam da uspe. Učestvujem u njoj od samog stvaranja. Od ideje, sinopsisa, pilota pa do prvih epizoda.
Kako izgleda dan na setu sa Sekom Sablić?
- Sa Sekom na setu je uvek smeh, to je definitivno nešto najupečatljivije u radu sa njom. Smeh i pre kadra i u kadru. A druženja nije bilo toliko s obzirom na epidemiju, Seka se dosta čuvala, što u potpunosti podržavam.
Koliko vam je ta Samanta sa dva braka iza sebe bila inspirativna za igranje?
- Uvek su inspirativnije uloge s kojima privatno nemamo dodirnih tačaka. Nov teren i nov prostor dozvole da se zabavljate i maštate, što i jeste čar našega posla.
Ova serija preuzela je termin od komedije "Tate", u kojoj ste se s televizijskom publikom družili godinu dana. Šta smatrate njenim uspehom?
- Dobra podela, nova, sveža, lepa porodična priča sa dosta komičnih elemenata i ono što sam kao komentar najviše puta čula od publike jeste da je to izuzetno relaksirajuća tema. Gledaoci su se umorili od teških tema, pa je ovakva priča došla u pravom momentu. Odatle i gledanost. Za sada nema reči o trećoj sezoni, ali, naravno, ništa nije isključeno.
Neki glumci kažu da je najteže igrati upravo u komediji.
- Teško je nasmejati publiku, pa u tom smislu mogu da se složim.
Može li to da se nauči ili se glumac jednostavno rodi s talentom da ume da zasmeje?
- Naravno da se na fakultetu uči kako se igra komedija, kako drama, a kako se govori poezija. Ali tehnika i teorija su jedno, a praksa i scena nešto sasvim drugo. Radom se može postići mnogo, ali u 90 odsto slučajeva komičari se rađaju.
Bliži se jubilej od skoro dve decenije otkako ste pred TV kamerom. Jeste li se pribojavali da će uloga voditelja baciti senku na vašu glumačku karijeru?
- Tačno, ove godine slavim punoletstvo (smeh). Činjenica je da me je publika prvo upoznala kao voditeljku. Nisam birala, tako se jednostavno događalo, a ja sam to prihvatala i danas sam tu gde jesam. Ne razmišljam šta bi bilo kad bi bilo. Bitno mi je da sam uvek radila ono što volim i što mi prija. Naravno da zbog voditeljskog posla glumačka karijera nije išla onako kako je mogla, danas sam svesna toga, ali sve je to život. Možda je moj put morao da bude baš takav. Opet, u pozorištu imam kontinuitet već 15 godina, ali je ono manje eksponirano u odnosu na televiziju.
Kako pamtite početak kod Siniše Pavića u filmu "Te quiero Radiša"? - Prelepo, predrago, profesionalno, da se poželi na samom početku.
Deo ste i serije "Urgentni centar", koja jeste nalik američkoj verziji. Da li je to ključ njenog uspeha ovoliko sezona?
- "Urgentni" je žanrovski bio nešto potpuno novo u našoj zemlji i to je možda publiku najviše privuklo.
Imali ste epizodnu ulogu u sitkomu "Nek ide život". Da li gluma kod Slobodana Šuljagića znači nešto drugačije za glumca koliko i za gledaoce?
- Sloba Šuljagić je genijalac i zaista obožavam s njim da radim, od prve saradnje na seriji "Ljubav i mržnja" 2007. godine. Nema danas toliko mnogo reditelja kojima zaista bez bojazni možete da se prepustite. On ima specifičan pristup i pre svega posvećenost, kako projektu tako i glumcu, i u tom smislu da, jeste drugačije i za gledaoce i za glumce.
Da li vam je zbog toga iskustva bilo lakše da sarađujete u "Ljubav ispod zlatnog bora" i šta je u toj seriji bilo najlepše: rad u prelepom ambijentu Zlatibora i luksuznom hotelu, duhovit scenario ili rad sa dobrim glumcima?
- Što se tiče Zlatibora, toliko je bilo lepo da sam Slobu više puta pitala kada će druga sezona. Posle ludila na snimanju "Tata" u smislu količine i brzine posla bio je melem za dušu i telo otići na dva meseca na planinu i snimati 10 epizoda. Ne znam šta bih prvo izdvojila, jer mi je zaista sve prijalo. Ambijent, tempo rada, glumačka ekipa, ekipa iza kamera, uloga, scenario... Zaista sve. Sigurna sam da će publika tek zavoleti ovu seriju.
Možete li posle svega da kažete da ste više glumica ili voditeljka?
- Uvek sam bila glumica koja se bavila i voditeljskim poslom.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: