MINISTARKA GORDANA ČOMIĆ U SUBOTICI: Kakvu Srbiju manjine žele u 2030. godini!
SUBOTICA - Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, sa saradnicima održala je u Subotici sastanke sa tri nacionalna saveta manjina, bunjevačkim, mađarskim i hrvatskim, a u toku dvodnevne posete, u organizaciji SBO, u prisustvu predstavnika crkve, javnog i civilnog sektora, održan je i skup o temi „Društveni dijalog i održivi razvoj“.
„Ministarstvo će biti alat za primenu zakona, da olakšamo i načelnicima okruga kao i lokalnim samoupravama pretvaranje zakona u život, rešavanje problema koji se tiču novca, ljudi, neznanja, svega što usporava, da ljudi na lokalu vide da im je život bolji zato što donosimo zakone koji smanjuju diskriminaciju i koji promovišu manjinska prava, brane prava žena i koji smanjuju opštu nemilosrdnnost ophođenja ljudi jednih prema drugima. To je kultura ljudskih i manjiskih prava i tome služe ovakvi razgovori“, rekla je ministarka Čomić i ukazala da će do kraja godine obići sve upravne okruge Srbije.
Nakon razgovora sa predstavnicima manjina u Subotici, ministarka Čomić je rekla, da se zahtevi manjina rešavaju i poručila, da manjine treba da kažu, kakvu Srbiju žele u 2030. godini.
„ Pripadnici nacionalnih manjina slobodno mogu da se izjasne, a nacionalni saveti imaju neku vrstu nadzora. Manjine treba da kažu, kakvu Srbiju žele, da u njoj žive 2030. godine. Samo tako, ona će biti dobra i za većinu i za manjine”, istakla je Čomić u Nacionalnom savetu SVM-a, naglasivši, da odnosi sa Mađarskom nikad nisu bili bolji. Istakla je i da je potrebno više dobrog informisanja na jezicima nacionalnih manjina.
„Svi nacionalni saveti, lane su tražili da vidimo kako rade, a obećali smo da ćemo biti alat nacionalnim manjinama u Srbiji, za izgradnju kulturnih, ljudskih i manjinskih prava”.
Razgovarano je sa predstavnicima nacionalnih saveta i o popisu stanovništva. Ministarstvo je postiglo već neke dogovore, a Skupština je odlučila odlaganje popisa do novembra 2022. Bilo je reči i o ulozi udžbenika na mađarskom nastavnom jeziku u obrazovanju, kao i mogućnostima daljeg školovanja na maternjem jeziku, a Jene Hajnal, predsednik MNS-a je istakao, da ta zajednica ostvaruje najveća prava i razumevanje u obrazovanju, ali da zakoni o
manjinskim pravima nisu usaglašeni, čega je posledica stvaranje strategije o informisanju, koja šteti manjinskim pravima.
U Nacionalnom savetu Bunjevačke nacionalne manjine, posle razgovora sa ministarkom Gordanom Čomić, nadaju se boljitku. Dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica NSBNM, ukazala je da 18 godina nisu rešeni neki ključni problemi.
„Savet nema svoje prostorije od osnivanja. Imamo 18 udruženja, a 15 nema ni iznajmljen prostor, rade sa malim sredstvima, a sa mnogo volonterizma u ozbiljnim oblastima. Kao nacionalnu manjinu kojoj je matična država Srbija, razlikuje nas dosta toga od drugih, od problema oko nejednakosti u zapošljavanja do implementacije službenog jezika u Subotici. Dijaloga sa hrvatskom zajednicom nema, a to je pitanje koje opterećuje obe zajednice”,
istakla je dr Kujundžić Ostojić.
Dodala je i da su Bunjevci dobili odgovore, ne samo obećanja i da smatra da su na početku izlaska iz ranijih problema. Predstavnici Saveta govorili su o učinjenom u kulturi, obrazovanju, informisanju, službenoj upotrebi jezika, očekujući da Ministarstvo pomogne oko potreba manjina. U Hrvatskom nacionalnom veću, Ministarka Gordana Čomić-je rekla, da promovisanje
zajedničkog kulturnog nasleđa je poziv i za pripadnike svih manjina ali i za većinu.
„ Bavićemo se problemima upotrebe službenog jezika i pisma, načinom na koji se primenjuju obaveze iz zakona o školovanju na jeziku manjine, o učenju maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture, o važnim pitanjima manjina”.
U vezi osnivanja hrvatskog školskog centra, ministarka Čomić je rekla, „mi treba da budemo alat Vladi Vojvodine, za sve prepreke koje je do sada imao Hrvatski nacionalni savet, u ostvarivanju plana o hrvatskom školskom centru”.
Oko inicijative HNV-a za službenom upotrebom jezika u Apatinu, Baču i Somboru, ministarka je odgovorila, da su problemi koji se tiču službene upotrebe jezika i pisma slični u svim nacionalnim savetima.
„Kada obiđemo sve nacionalne savete do 21. juna, daćemo izveštaj o svim preprekama, da službena upotreba jezika i pisma, koja je zakonska obaveza za opštine, bude ostvarena, da ne bude osećanja ugroženosti kod bilo koga i da ne bude izbegavanja obaveza. Ali, možete ga uvesti kad hoćete, ako imate pameti, pa uživate u raznolikim jezicima svih ljudi koji žive u vašim opštinama. To će biti i naše pitanje za sve koji su nadležni za službenu upotrebu”,
poručila je Čomić.
Do 21. juna, predstavnici Ministarstva će da posete sve savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Kurir.rs/N.H.