Borba u Demokratskoj stranci dostigla je vrhunac kada je demokratski senator Džo Menčin najavio da neće glasati za Bajdenov predlog zakona o biračkom pravu.
Kao razlog navodi to što neće da glasa nijedan republikanac.
Istovremeno je ponovio da želi da zaštiti senatsko pravilo filibaster, koje služi tome da manjina spreči glasanje o nekom zakonskom predlogu.
Menčinov članak objavljen u novinama Čarlston gazeta mejl razbesneo je demokrate na levici, koje kažu da nije reč samo o predlogu zakona o biračkim pravima, već da Menčin ugrožava celu Bajdenovu agendu.
Dolazi iz malog grada Farmingtona u Zapadnoj Virdžiniji, regiona u kojem su nekada bili rudnici koji su privlačili italijanske imigrante, pa i Menčinove pretke (koji su se prezivali Manćini).
Njegova porodica je bila politički uticajna u Zapadnoj Virdžiniji, njegov deda i otac su bili demokrate i gradonačelnici Farmingtona.
Menčin je svoj politički put gradio od 1982. kada je bio predstavnik u državnoj skupštini, potom bio izabran za državnog sekretara Zapadne Virdžinije 2001, a guverner je postao 2005. Kada je demokrata Robert Bird preminuo 2010, Menčin je na izborima dobio njegovo mesto u Senatu.
Iako je Zapadna Virdžinija nekada bila naklonenja demokratama, Menčin je jedini predstavnik svoje stranke na nacionalom nivou. Zapadnu Vidžiniju je na izborima 2016. i 2020. dobio Donald Tramp.
To može biti objašnjenje zbog čega Menčin više naginje desnici od ostalih demokrata.
Politički mentor Menčina, senator Berd, predstavljao je Zapadnu Virdžiniju 51 godinu. Podržavao je filibaster i verovao da senatori mogu da ostave partijske razlike po strani i da se dogovore.
Ali, Bird je bio kontroverzna ličnost. Iako je bio osnivač lokalnog Kju kluks klana, negirao je vezu sa rasističkom organizacijom. Takođe, iskoristio je filibaster kako bi odložio glasanje o Aktu o građanskim pravima 1964. i glasao protiv postavljenja sudije Torguda Maršala, prvog crnca koji je nominovan za Vrhovni sud.
Neka Berdova uverenja o Senatu nastavio je da primenjuje Menčin.
"Mislim da su njegova uverenja malo drugačija od onoga kako se pokazalo da američka politika funkcioniše proteklih decenija. Verujem da, duboko u sebi, on misli da ljudi mogu da se ujedine i reše proleme, ali to je nemoguće uraditi u ovakvoj političkoj klimi u SAD", kaže Ričard Brizbin, profesor političkih nauka na Univerzitetetu Zapadne Virdžinije.
Demokrate sada imaju tesnu većinu od samo 50 članova Senata, a odlučujući glas im daje potpredsednica SAD Kamala Haris. Međutim, pravilo filibaster traži da se 60 senatora usaglasi da se debata o nekom zakonskom predlogu prekine i da se stavi na glasanje. To znači da demokrate treba da ubede i 10 republikanaca kako bi se glasalo o njihovim zakonskim predlozima.
Republikanci su već obećali da će koristiti filibaster kako bi blokirali sve što demokrate i Bajden predlože. Ta kontinuirana opstrukcija dovela je do sve češćih poziva da se filibaster ukine. Ali, iako imaju većinu u Senatu, demokrate to ne bi mogle da urade zbog protivljenja Menčina.
"Džo Menčin radi sve što može da zaustavi demokratiju i da ne radi u korist građana, onih koji su nas ovde doveli", rekao je kongresmen Džamal Boumen za CNN.
Zakon o biračkom pravu, koji Menčin neće da podrži, je veoma važan demokratama zbog drugih zakona koje su usvojili rebublikanci na nivoima saveznih država, a koji otežavaju određenim grupama da glasaju ili daju vlastima ovlašćenje da ponište rezultate izbora.
Menčin se, međutim, ne protivi onome što piše u zakonu, već ima problem sa tim što ga neće podržati nijedan republikanac. Ipak, isti predlog zakona je podržao 2019, kada takođe nije imao podršku republikanaca.
"Senator Menčin je demokrata koji predstavlja Zapadnu Virdžiniju, državu koja naginje ka republikancima. On možda oslikava situaciju koju vidimo u Kongresu, a to je da su Senat i Predstavnički dom oštro podeljeni, jer demokrate imaju veoma tesnu većinu", kaže Majkl Torning iz organizacije Centar za dvostranačku politiku.
On smatra da bi Menčinov stav o filibasteru omogućio dogovor senatora u drugim oblastima, poput infrastrukture ili reforme sistema krivičnih sankcija.
Kurir.rs/Glas Amerike