BORBA PROTIV ŠTETOČINA: Kako je Mao objavio rat vrapcima, glađu ubio desetine miliona ljudi i postavio osnove za pojavu korone
Čovečanstvo destruktivno utiče na prirodnu okolinu ali je Mao Cedung, komunistički vođa Kine, tu destrukciju izdigao na viši nivo i umalo nije potpuno istrebio jednu životinjsku vrstu.
Devet godina nakon što su njegovi komunisti pobedili u Kineskom građanskom ratu 1949. i preuzeli vlast u zemlji, Mao je pokrenuo revolucionarni društveno-ekonomski program nazvan Veliki korak napred, sa ciljem da Kinu od zaostale agrarne zemlje pretvori u industrijsku velesilu, u skladu s marksističkom doktrinom prema kojoj se pravo besklasno društvo ne može uspostaviti bez prethodnog razvoja sredstava proizvodnje, piše Petar Stošić za Index.hr.
Veliki korak napred - u masovnu glad
Za to su, naravno, postojali i objektivni razlozi - Kina je bila izuzetno nestabilna zbog oslabljene privrede i nedostatka industrijske infrastrukture, što je bila posledica i japanskog razaranja i okupacije u Drugom svetskom ratu i zapadnjačke imperijalističke dominacije u takozvanom Veku poniženja, od sredine 19. do sredine 20. veka.
Kinesko učešće u Korejskom ratu protiv Amerike i njenih saveznika, od 1950. do 1953. godine, dodatno je uništilo privredu.
Mao je pokušao da uvede industrijalizaciju po uzoru na Sovjetski Savez, ali je brzo shvatio da siromašnoj zemlji nedostaju sredstva da započne industrijalizaciju.
Zbog toga je još 1954. pokrenuo nacionalnu kampanju poljoprivrednih reformi i kolektivizacije, kako bi Kinu učinio samodovoljnom po pitanju proizvodnje hrane. Plan je bio da poljoprivrednici seju i ubiraju ono što im se naredi odozgo i da država kontroliše svu proizvodnju.
Mao i Komunistička partija pokrenuli su 1958. godine nacionalni ekonomski program pod nazivom "Veliki skok napred", čiji je cilj bio izgradnja privrede usmerene na poljoprivredu.
Mao je kao cilj zadao da kineska ekonomija prestigne britansku za 15 godina, piše, piše autor Danijel Čoi na blogu History of Yesterday.
Vrabac koji krade pirinač - "javna životinja kapitalizma"
Ova ideja već se pokazala pogubnom u Sovjetskom Savezu, no to Maoa nije brinulo.
Istorija je prepuna slučajeva kada su svemoćni vladari dolazili na ideje i sprovodili odluke koje su imale katastrofalne posledice, ali se ideja koju je Mao dobio tokom posete jednom selu 1955. zaista ističe.
Kad je tamo vide vrapca kako kljuca pirinač, Mao je proglasio vrapca pticom koja je štetna za kinesku poljoprivredu. Ta jedna izjava bila je dovoljan signal da Kineska komunistička partija proglasi rat vrapcima i mobilizuje celu zemlju kako bi istrebila ovu pticu, koju je partija prozvala "javnom životinjom kapitalizma".
Buržujski vrapci, naime, bezočno kradu mukotrpno stečene plodove kineskih seljaka, a partija to nije mogla da toleriše.
Mao je, osim vrabaca, naredio i istrebljenje muva, pacova i komaraca, a sve je dobilo službeno ime - Kampanja četiri štetočine. Za razliku od vrabaca koji su bili na meti jer jedu žitarice i voće, ostale vrste su bile na udaru zbog prenošenja zaraznih bolesti - kuge i malarije, između ostalih.
Obračun sa vrapcima
Milioni kineskih seljaka, fabričkih radnika, učenika, činovnika i vojnika bili su mobilizovani za ovaj rat protiv klasnog neprijatelja u koji su krenuli vrlo ozbiljno, organizovani u grupe koje su lovile vrapce, naoružani puškama i praćkama, ali i drugim sredstvima.
Sistematski su uništavali gnezda vrabaca, razbijali jaja i ubijali mlade, podmetali pticama otrov u hranu. Jedna od naširoko korišćenih metoda bila je pravljenje ogromne buke oko drveća na kojem su se vrapci odmarali. Kako su se zbog buke bojali da slete natrag na stabla, vrapci bi leteli unaokolo sve dok ne bi pali mrtvi od iscrpljenosti.
Jedna epizoda iz ove kampanje bila je posebno nadrealna: vrapci u Pekingu su se, prema izveštajima iz tog doba, u jednom trenutku počeli da se sklanjaju u vrtove ambasada gde su bili van dohvata revnosnih udarnika.
Tako su se sakrili i u baštama ambasade Poljske. Kako im diplomate nisu dozvolile ulaz u ambasadu, kineski lovci su bubnjali i lupali dva dana sve dok vrapci nisu uginuli od iscrpljenosti. Osoblje ambasade moralo je da ih iznosi lopatama, piše portal Ozy.com.
Iako se tačan broj pobijenih vrabaca ne zna, stručnjaci veruju da su ubijene stotine miliona ptica i da je vrabac u Kini bio pred izumiranjem.
Mao 1960. shvatio grešku, ali kasno
Vrapci nisu bili jedine žrtve. Brojni ljudi su, prema izveštajima, stradali padajući sa krovova na koje su se penjali kako bi uništili njihova gnezda, a i druge ptice i životinje stradale su od otrova ili metka namenjenog vrapcima.
Ipak, Partiji se njen obračun s "kapitalističkim" vrapcima brzo obio o glavu.
"Negativne posledice bile su očigledne brzo, jer je navala skakavaca sjedeće sezone nanela daleko veću štetu usevima od vrabaca", rekla je Džudit Šapiro, profesorka i autor knjige "Maov rat protiv prirode", koja je za tu knjigu intervjuisala brojne Kineze koji se sećaju tog doba.
Zvuči neverojatno, ali kineski zvaničnici nisu uzeli u obzir da vrapci, osim što jedu žito, jedu i buibe. Ornitolog Co-hsin Čeng 1960. uspeo je da ih uveri u to tek 1960. godine. A kako su vrapci bili izbačeni iz igre, populacija skakavaca i drugih buba se namnožila preko svake mere i počela da tamani useve.
Mao je do 1060. shvatio svoju grešku i pozvao na prekid rata protiv vrabaca, ali šteta je već bila napravljena. Osim što ptice više nisu branile useve od buba, vladala je i nestašica pesticida koji je potrošen u okviru Kampanje četiri štetočine.
"Seljaci su noću pokušavali da ubiju skakavce i bube postavljanjem ogromnih svetiljki na poljima kako bi insekti leteli dok ne padnu mrtvi", piše Džasper Beker, novinar hongkonškog lista Saut Čajna Morning Post u knjizi "Gladni duhovi".
Kanibalizam je bio raširen, roditelji jeli decu
Osim toga, Mao je naredio milionima seljaka da napuste svoja polja i rade u čeličanama, kako bi zadovoljili njegove industrijske ambicije. Došlo je i do masovne deforestacije zbog preterane seče stabala za rad visokih peći. A kad su se ovim problemima pridružili poplava 1958. i suša dve godine kasnije, uslovi za totalnu katastrofu bili su ostvareni.
Iako su prinosi od 1957. na dalje padali, lokalni partijski zvaničnici prijavljivali su naduvane brojke i zapljenjivali od seljaka sve veći udeo, odnosno "višak" sve manjih prinosa, pa ovima više nije ostajalo dovoljno da bi preživeli. Viši zvaničnici se nisu usuđivali da priznaju da je kolektivizacija dovela do kolapsa pa su za njega krivili vremenske nepogode.
Ni za broj ljudi koji je umro od gladi u takozvanoj Velikoj gladi od 1959. do 1961. nema egzaktnih podataka, ali projene se kreću od 15 pa sve do 55 miliona umrlih.
Ljudi su umirali i od iscrpljenosti, a prema jednoj proceni oko 2 miliona ljudi su partijske milicije premlatile ili mučile do smrti. No glad je bila glavni uzrok pomora, a postoje brojni izveštaji da je izazvala i masovni kanibalizam.
Beker u svojoj knjizi piše da se ljudsko meso doslovno prodavalo na pijaci, a da su očajni roditelji međusobno razmenjivali djecu kako ne bi ubili i pojeli vlastitu.
Beker takođe sistematično pokazuje kako je primarno Maova politika izazvala masovnu glad, a ne prirodne nepogode koje nisu bile gore nego u prethodnom razdoblju, kada nisu izazvale takvu opštu glad.
Maov režim je na kraju bio prisiljen da uveze 250.000 vrabaca iz Sovjetskog Saveza kako bi obnovio gotovo istrebljenju domaću populaciju ove ptice.
Posledice Velike gladi
Kataklizma izazvana Velikim skokom napred ostala je tabu u Kini sve do danas, a arhivi iz tog razdoblja nikad nisu do kraja otvoreni.
"Mao nije znao ništa o životinjama. Nije želeo da razgovara o svom planu niti da sluša stručnjake. Jednostavno je odlučio da treba ubiti četiri štetočine", zaključio je kineski novinar i ekološki aktivista Dai Kin za BBC.
Nakon krvave Kulturne revolucije koju je Mao pokrenuo 1966. godine, a koja je završila njegovom smrću 1976., Partija je konačno odustala od državne kontrole nad poljoprivredom. A mnogi seljaci su se, usled gladi koju su preživeli, okrenuli hvatanju i uzgoju divljih životinja, bilo za vlastitu prehranu, bilo za prodaju - što je ilegalna praksa u većini zemalja sveta.
Režim je zvanično dozvolio i podstakao tu egzotičnu poljoprivrednu aktivnost kako bi se suzbila glad i siromaštvo.
Divlje životinje su počele masovno da se uzgajaju i prodajui na takozvanim mokrim pijacama. A naučnici smatraju da je koronavirus SARS-CoV, a možda i njegov svojevrsni naslednik SARS-CoV-2 (uzročnik trenutne pandemije), prešao na ljude upravo sa divljih životinja koje se prodaju na tim mokrim pijacama.
Drugim rečima, Maov tragični eksperiment sa istrebljenjem vrabaca možda je imao dalekosežnije posledice nego što se na prvi pogled čini, zaključuje Stošić.
Kurir.rs/Index.hr