Akcija nekadašnjih žitelja Vitomirice i njihovih naslednika, usledila je tačno 22 godine od pogroma Srba i Crnogoraca iz ovog sela i sa Kosova i Metohije
Žitelji Vitomirice kod Peći, nekada najvećeg i najlepšeg srpskog sela u Metohiji, obnoviće svoju stoletnu crkvu Svetog apostola i jevanđeliste Luke, parohijski dom, kapelu i teško oskrnavljeno, uništeno i zapušteno groblje.
Ova divna i humana inicijativa nekadašnjih žitelja Vitomirice i njihovih naslednika, usledila je tačno 22 godine od pogroma Srba i Crnogoraca iz ovog sela i sa Kosova i Metohije.
Svoja vekovna ognjišta tada je moralo da napusti nekoliko hiljada Srba i Crnogoraca. U divljačkom nasrtaju Albanaca na ovo multietničko selo, u kojem su živeli i muslimani i Albancii, tada je spaljena i do temelja porušena celokupna srpska imovina - kuće, štale, ambari, pomoćni objekti, poljoprivredne mašine, voćnjaci, povrtnjaci, zasadi...
Najgoru sudbinu nisu izbegli ni crkva, parohijski dom i kapela, a u proteklom periodu gotovo je zatrto pravoslavno groblje, koje se nalazi odmah pored crkve.
Tim povodom u parohijskom domu Crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini u Beogradu nedavno je održano veliko donatorsko veče u cilju prikupljanja finansijskih sredstava za obnovu.
Skup je održan u organizaciji novoosnovane humanitarne organizacije "Knez Vitomir" i s blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Teodosija.
Vladika Teodosije je naglasio "da je velika radost što smo se okupili da posle 22 godine obnovimo hram i da će odmah posle obnove u njemu početi da se služi liturgija".
Posle episkopa Teodosija prisutnima se obratio protojerej-stavrofor Stanko Trajković koji je služio u crkvi Svetog Luke u Vitomirici. Njegov sin sveštenik Nikola Trajković nesebično je ustupio parohijski dom da se u njemu održi donatorsko veče.
Okupljene Vitomiričane pozdravio je i Marko Carević, predsednik crkvene opštine Stari Grad Budva i gradonačelnik Budve i izrazio podršku očuvanju srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.
U prigodnom kulturno umetničkom programu učestvovali su i pesnik Blagoje Baković, narodni guslar Saša Laketić, hor Sveti Joakim i Ana i Milan Đorđević.
Fondacija Delije kao humanitarna organizacija navijača Crvene zvezde je za obnovu hrama prikupila sredstva u iznosu od 20.000 evra, a u znak zahvalnosti humanitarna organizacija "Knez Vitomir" poklonila je ikonu Svetog apostola Luke predstavnicima Fondacije Delije.
Na kraju večeri, u ime organizatora, rečima zahvalnosti obratio se Boban Medenica, potpredsednik udruženja "Knez Vitomir".
- Ovo teško vreme, a uvek su bila teška na ovim prostorima, nas ujedinjuje, vezuje i obavezuje da moramo obnavljati naše svetinje. Siguran sam da ćemo uz Božju pomoć i svih nas doći do jedinstvenog nam cilja - završiti posao koji smo započeli. Crkva Svetog Luke podignuta je kao stožer oko koga se sabrao naš narod posle oslobođenja od Turaka, nadam se da će posle ove večeri ona ponovo sabrati naš narod oko sebe - rekao je Medenica.
- Inicijativa je naišla na odličan odziv nekadašnjih žitelja našeg sela i uskoro očekujem konkretne rezultate. Posebno raduje što su u akciju uključeni mnogi mladi potomci nekadašnjih Vitomiričana - s ponosom za Portal Kurira ističe predsednik humanitarne organizacije "Knez Vitomir" Milivoje Mićo Kovačević, inače rođeni Vitomiričanin.
U akciju se uključio i talentovani košarkaš Srbije Aleksej Pokuševski, mlada zvezda NBA lige koji igra za Oklahomu, a čiji su deda i baba iz porodice Kovačević rođeni u Vitomirici.
NEKADA NAJLEPŠE I NAJVEĆE SRPSKO SELO U METOHIJI
Vitomirnica je bila najlepše i jedno od najvećih srpskih sela na Kosovu i Metohiji.
Prema jednom narodnom predanju, selo je osnovao izvesni slovenski knez Vitomir, po kome je dobilo ime, a čije su dvore i imanja potopile vode nastale od jezera nabujalog Belog Drima i Bistrice.
Po drugom narodnom predanju, selo je zajedno sa severnim Dubovom pripadalo pomenutom knezu Vitomiru. Na istoku sela nalazi se brežuljak sa južne strane puta nalazili su se ostaci starog srpskog groblja ranijeg stanovništva. Vitomirica je u 19. veku smatrana sedištem hajduka u Metohiji koji su čuvali živote i imanja metohijskih Srba.
Selo je podignuto posle oslobođenja u Prvom svetskom ratu. U njemu se naselilo oko 750 srpskih i crnogorskih porodica koji su ga za dvadesetak godina pretvorili u jedno od najlepših sela Metohijske kotline.
Kada su 1941. Nemci okupirali Jugoslaviju i stvorili tzv. „veliku Albaniju“, albanski fašisti su popalili i raselili sva srpska i crnogorska sela u Metohiji. Jedan deo Vitomirice odoleo je toj najezdi i postao utočište mnogim porodicama čije su kuće popaljene, a to je postalo i središte borbe protiv okupatora.
Danas u selu više nema srpskih i crnogorskih kuća. Demografska struktura naglo počinje da se menja od 1945. godine, na štetu pravoslavnog stanovništva. Tada je, podsetimo, Srbima i Crnogorcima, izbeglim za vreme rata, bilo zabranjeno da se vrate na Kosovo i Metohiju, a istovremeno je nekoliko stotina hiljada Albanaca iz Albanije naselilo srpsku zemlju širom Kosova i Metohije. Pritisak Albanaca na srpsko stanovništvo nastavio se naročito sedamdesetih, osamdesetim i devedesetim godina prošlog veka.
Osamdesetih godina selo je imalo blizu osamsto kuća.
U selu je podignuta nova i lepa crkva u obliku trikonhosa sa kubetom. Zidana je od banjskog mermera i posvećena Svetom apostolu Luki jer su na Lučindan (31. oktobra) 1912. jedinice tadašnje crnogorske vojske oslobodile ovaj kraj od robovanja pod Turcima.
Kurir.rs/ Petar Pašić