Vatikan je upozorio konzervativne američke biskupe da obuzdaju napore da uskrate pričest političarima koji podržavaju pravo na abortus - uključujući predsednika Bajdena, prvog rimokatolika koji je zauzeo Ovalni kabinet u prethodnih 60 godina.
Ali uprkos izvanredno javnom stajalištu Rima, američki biskupi ne žele da popuste i očekuje se da će iznuditi glasanje o pitanju pričešća na sastanku koji počinje u sredu.
Neki istaknuti biskupi, čiji su prioriteti bili jasno usklađeni sa bivšim predsednikom Donaldom J. Trampom, sada žele da potvrde snagu protivljenja u katoličkoj veri i da nametnu čvrstu liniju - posebno sa katoličkim liberalom u Ovalnom kabinetu.
Glasanje preti da razbije fasadu jedinstva sa Rimom, istakne političku polarizaciju unutar Američke crkve i postavi ono što crkveni istoričari vide kao opasan presedan za episkopske konferencije širom sveta.
"Briga u Vatikanu", izjavio je Antonio Spadaro, jezuitski sveštenik i bliski Franjin saveznik, "nije korišćenje Euharistije kao političkog oružja".
Papa Franja, koji je izričito identifikovao Sjedinjene Države kao izvor protivljenja njegovom pontifikatu, propovedao je ovog meseca da zajedništvo "nije nagrada svetaca, već hleb grešnika". Njegov najviši doktrinarni zvaničnik, kardinal Luis Ladaria, napisao je pismo američkim biskupima, upozoravajući ih da bi glasanje "moglo da postane izvor nesloge, a ne jedinstva u episkopatu i najvećoj crkvi u SAD".
Rezultat je redak i otvoren raskol između Rima i Američke crkve.
Protivnici glasanja sumnjaju na goliju političku motivaciju, usmerenu na slabljenje predsednika, i na papu sa kojim se mnogi od njih ne slažu, uz dugotrajnu raspravu o dokumentu koji će sigurno biti pojačan u budućnosti prenose konzervativni i desničarski katolički mediji.
Upitan o pitanju zajedništva, Endru Bejts, portparol Bele kuće, rekao je: "Kao što američki narod dobro zna, predsednik je snažna osoba vere".
Papa Franja, zajedno sa ostatkom svoje crkvene hijerarhije, izričito se protivi pobačaju, koji oni smatraju jednim od najtežih grehova, i nastavlja da mu se protivi. Ali to nije isto kao kažnjavanje katoličkih zakonodavaca uskraćivanjem pričešća, što mnogi ovde smatraju da je upad u državne poslove.
Ovaj napor predvodi nadbiskup Los Anđelesa Hoze Gomeza, predsednik Konferencije katoličkih biskupa Sjedinjenih Država, kojeg je Franja više puta ignorisao da bi bio uzdignut u rang kardinala.
"Fokus ovog predloženog nastavnog dokumenta", napisao je nadbiskup Gomez u belešci, "je na tome kako najbolje pomoći ljudima da razumeju lepotu i tajnu evharistije kao središta svog hrišćanskog života".
Konzervativni američki biskupi uglavnom nisu u korak sa Franjom i njegovom agendom da klimatske promene, migrante i siromaštvo dovedu u prvi plan crkve. Ali prečasni Tomas J. Ris, jezuitski sveštenik i stariji analitičar Relidžn Njuz Servis, rekao je da konzervativci čine najmanje polovinu američke biskupske konferencije i da će možda imati glas da započnu proces pisanja nastavnog dokumenta o tome ko može da se pričesti.
Malo je verovatno da bi oni konačno mogli da ratifikuju takav dokument, koji bi zahtevao jednoglasnu podršku svih biskupa u zemlji, ili podršku dve trećine i odobrenje Vatikana. Ali debata obećava da će problem održati na životu i predstaviti trajnu zagonetku za predsednika Bajdena i druge katoličke političare koji podržavaju prava na pobačaj.
Dobar deo biskupa želi da uopšte izbegne to pitanje. Već je 67 američkih biskupa, oko trećine konferencije, uključujući ključne kardinale usklađene sa Franjom, potpisalo pismo 13. maja tražeći od nadbiskupa Gomeza da ukloni tu tačku sa dnevnog reda virtuelnog sastanka.
Jedan od tih potpisnika, kardinal Vilton Gregori, nadbiskup Vašingtona, ima konačnu odluku da uskrati pričešćivanje predsedniku Bajdenu. Jasno je rekao da neće.
Autoritet kardinala Gregorija po tom pitanju rezultat je kompromisa 2004. godine kada je on sam bio na čelu biskupske konferencije.
Te godine je grupa konzervativnih biskupa pokušala da uskrati pričešćivanje tadašnjem demokratskom predsedničkom kandidatu Džonu Keriju zbog njegove podrške pravima na pobačaj. Konzervativci su tada imali veću podršku u Vatikanu; najviši doktrinarni zvaničnik, kardinal Josef Racinger, koji je ubrzo nakon toga postao papa Benedikt XVI, napisao je da su političari koji su uporno podržavali pravo na abortus nedostojni primanja sakramenta.
Ali na sastanku 2004. godine, američki biskupi su se odlučili da dozvole pojedinačnim biskupima da odlučuju od slučaja do slučaja.
Čitava situacija imala je politički uticaj na gospodina Kerija, koji je izgubio izbore i sada, kao klimatski izaslanik predsednika Bajdena, više voli da ne proživljava te dane.
Tokom nedavne posete Rimu, gde je upoznao papu, Keri je više voleo da razgovara o zajedničkoj posvećenost borbi protiv klimatskih promena.
U jednom intervjuu, Keri je tvrdio da je politička klima u Sjedinjenim Državama "puno sazrela" od njegovog obračuna sa konzervativnim biskupima i da postoji tolerancija da "ljudi postupaju u skladu sa svojom verom. način koji nekako ne prelazi granicu u politici. Sugerisao je da je pogrešan korak za konzervativne biskupe da pokušaju ponovo.
"Bio je tamo i to je učinio", rekao je. "I to ne funkcioniše uvek dobro za ljude."
Ali, ako išta drugo, politika američke crkve postala je polarizovanija tokom poslednjih 17 godina. Neki sveštenici bliski Franji u Vatikanu privatno kažu da su elementi američke crkve postali politički i ekstremistički.
Sam Franja rekao je da je "čast Amerikancima da me napadnu". Ali po ovom pitanju, on bi, poput Kerija, radije razgovarao o nečem drugom.
Sandro Magister, stručnjak za Vatikan za magazin Espreso, rekao je da je problem jedinstveno američki i da je praktično nepoznat u Evropi. Rekao je: "Papa bi sam voleo da ne vodi ovu žestoku raspravu. "
Ali konzervativni američki biskupi nedeljama su jasno stavili do znanja da žele više od razgovora.
Konzervativni biskup San Franciska, Salvatore J. Kordileone, izdao je 1. maja pismo u kome tvrdi da "izgubljeni katolički" političari koji podržavaju pravo na abortus treba da budu isključeni iz zajedništva. Čelnica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, katolkinja i snažna pristalica prava na abortus, parohijanka je u svojoj biskupiji San Francisco.
Ubrzo nakon toga, nadbiskup Gomez poslao je pismo glavnom doktrinarnom uredu Vatikana, obavještavajući ga da se Američka biskupska konferencija priprema za napad na "dostojanstvo primanja svete pričesti" od strane katoličkih političara koji podržavaju prava na pobačaj na svom sastanku u junu.
Vatikan je očigledno video dovoljno. 7. maja kardinal Ladaria je pisao nadbiskupu Gomezu pozivajući ga da bude oprezan. Rekao je da bi bilo "obmanjujuće" predstavljati pobačaj i eutanaziju kao "jedina ozbiljna pitanja u katoličkom moralnom i socijalnom obrazovanju".
Ako bi američki biskupi otvorili vrata pitanju zajedništva, dodao je kardinal Ladaria zabrinjavajuće, oni bi trebali biti spremni da razmotre proširenje politike na sve katolike "a ne samo na jednu kategoriju katolika".
Činilo se da je stvar rešena. To nije bio slučaj.
Nadbiskup Gomez poslao je pismo američkim biskupima 22. maja braneći odluku o zakazivanju glasanja, tvrdeći da - kritičari kažu sa šokantnom iskrenošću - da "odražava nedavne direktive Svete stolice".
Kurir.rs/NYT