Milioni žena i muškaraca u svetu imaju poteškoce sa nevoljnim curenjem mokraće, dok podaci za Srbiju pokazuju da sa ovim problemom živi oko 350 hiljada, a da se leći tek samo 15 hiljada.
Nemogućnost kontrolisanja mokrenja (inkontinencija), koja se manifestuje u rasponu od povremenog "bežanja" nekoliko kapi do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće, svojevrsna je epidemija o kojoj se ne govori! Nevoljno oticanje mokraće predstavlja zdravstveni, higijenski i socijalni problem. Zbog specifične prirode stanja, inkontinencija predstavlja problem o kome je teško razgovarati, pa čak i sa lekarima. Javlja se u svim starosnim dobima i kod oba pola, ali znatno češće kod žena.
Urgentni, neizdrživ nagon za mokrenjem, odlaženje u toalet više od osam puta dnevno, a tokom noći više od dva puta, neki su od simptoma koji ukazuju na urgentnu inkontinenciju. Zbog svega ovoga pacijenti su često uznemireni i iscrpljeni, neispavani, napeti i depresivni, ograničeni u socijalnom pogledu, sa gubitkom samopouzdanja i stalnim strahom od nevoljnog mokrenja i potrebom da su blizu toaleta, bez koncentracije i sa manjkom produktivnosti, često na bolovanjima, koje ima za posledicu ugroženu egzistenciju. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života, nije čudno što su lekari nevoljno mokrenje svrstali u kategoriju "socijalnog kancera".
Na edukativnoj tribini o nemogućnosti kontrolisanja mokrenja "Problem o kome se ćuti", ginekolog dr Mima Fazlagić napomenula je da se prvi problemi sa inkontinencijom kod većine ljudi javljaju oko pedesete godine života.
- Veliki je broj i mladih žena koje pate od ovog problema, najčešće kao posledica teških ili višestrukih porođaja prirodnim putem. Mišići i tkivo najčešće slabe zbog starosti, trudnoće, vaginalnog porođaja, gojaznosti, dijabetesa, histerektomije (hiruško odstranjivanje materice). Sve promene koje nastaju u periodu menopauze utiču na zdravlje i na kvalitet života, a jedna od njih je i stres inkontinencija. Do popuštanja urina kod ove vrste inkontinencije dolazi prilikom kijanja, kašljanja, smejanja ili skakanja. Slabost bešike obično počinje kada nivo estrogena počne da opada. U zrelim godinama, mišići karličnog dna počinju da se opuštaju.
Oba ova faktora mogu dovesti do stres inkontinencije. Zato je uloga lekara da ohrabri pacijente da o ovom problemu pričaju, jer rešenje za nevoljno mokrenje postoji, pogotovo ako se na vreme prepozna i otkrije. U početnoj fazi je dovoljno promeniti životne navike i koristiti prirodne, efikasne i bezbedne preparate, za koje nije neophodna konsultacija lekara - objasnila je dr Fazlagić.
Inkontinencija postoji i kod muškaraca, kako stres, tako i urgentna inkontinencija, koja podrazumeva nevoljni gubitak urina kada osoba oseti nagon za mokrenjem, ali ne može da zadrži urin u bešici pre nego što dođe do toaleta. O ovoj vrsti problema pričao jeurolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije prof. dr Aleksandar Vuksanović.
- Urgentna inkontinencija je opet nevoljni gubitak mokraće, pri cemu količina urina u bešici ne mora da bude velika, ali se impulsi šalju da je bešika puna, zbog čega dolazi do grčenja mišića bešike koja izbacuje urin napolje. Ovo je dosta čest poremećaj kod žena i muškaraca koji dramatično narušava kvalitet života. Inkontinencija je često progresivna, a koliko ce brzo da se razvija to u početku ne znamo. Međutim, poenta je da danas nijedan pacijent ne mora da trpi, pa makar imao i blage tegobe. Pre 20 godina teški oblici su se rešavali isključivo hirurškim putem i većina žena, koje su imale stres inkontinenciju, nisu želele da se na ovaj način leče.
Danas imamo minimalno invazivne procedure kojima se ova vrsta inkontinencija koriguje. Isto tako postoje lekovi kojima urgentnu inkontinenciju možemo da popravimo, a da pri tome neželjeni efekti te terapije budu mali. Sa druge strane, imamo pacijente koji imaju minimalan gubitak urina i kod kojih klasična farmakološka terapija bi možda bila previše jaka ili bi mogla da daje neke neželjene efekte. Tada se u terapiju uključuju fitopreparati koji sadrže ekstrakt semena tikve i izoflavone iz semena soje, ciju delotvornost su potvrdila brojna naučna ispitivanja. Fitoterapeutici su nam izuzetno korisni, ne samo za blage oblike, već kao i dopuna terapije kod težih oblika kada možemo izbeći povećanje doze lekova koji bi mogli da daju neželjene efekte - istakao je prof. dr Vuksanović.
Gorica Đokić, predsednica Udruženja za borbu protiv raka jajnika "Progovori" rekla je za Kurir da je nekontrolisano mokrenje usledilo je posle operacije kada joj je detektovan rak jajnika i operacija je zahtevala odstranjivanje materice, jajnica, deo trbušne maramice i deo limfnih žlezdi.
- Treba govoriti o ovome i nije sramota. Kada se nađete na javnom mestu kada ne možete da kontrolišete, to u početku bude mala količina urina, ali sa godinama se to povećava, sa godinama i popuštanjem i ostalih organa problem postaje širi zato što stvara nelagodnosti, neprijatnosti jer ne možete da kontrolišete.
I Selena Ribić (25) kazala je za Kurir da je u postoperativnom periodu bilo teško detektovati nagon. - Imam veliki rez preko stomaka i trbušnih mišića bilo je nezgodno detektovati taj nagon, a samim tim nije se moglo zaustaviti mokrenje u trenutku. Postojale su nezgodne situacije, a simptome sam pratila i redovno sam obaveštavala lekara. Ovo može biti poprilično teško pogotovo za mlade osobe jer diskriminacija ne postoji, čak i najmanja promena, dve-tri kapi mogu da upropaste dan.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić