STAVLJAJU REKLAME I U NAŠE SNOVE?! To nije film, već se dešava u stvarnosti, a evo kako funkcioniše! Grupa naučnika upozorava!
Naučnici imaju mračno upozorenje za sve nas - kompanije žele da reklamiraju proizvode i u našim snovima, a to više nije nešto karakteristično samo za naučnofantastične filmove, već je počelo da se događa i u stvarnosti.
Ukratko, ono što smo videli u filmu "Inception" (u našem prevodu "Početak"), sa Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi, mogla bi da bude svakodnevica.
Zato je 40 istraživača sna potpisalo otvoreno pismo kojim traže da se reguliše "ciljana inkubacija snova" (TDI - targeted dream incubation), prenosi magazin Sajens.
U pismu upozoravaju da velike kompanije, poput Korsa i Burger kinga, aktivno pokušavaju da "konstruišu snove" svojih potencijalnih kupaca.
"To nije neki zanimljivi trik, već opasan teren sa ozbiljnim posledicama. Ubacivanje snova u ljudske umove kako bi se prodavali proizvodi, pogotovo supstance koje izazivaju zavisnost, podiže važno etičko pitanje", navodi se u pismu, između ostalog.
Primera radi, kompanija "Molson Coors", koja se bavi proizvodnjom pića, koristila je TDI nekoliko dana pre Superboula, kada se zna da će mnogi ljubitelji sporta uživati u pivu dok gledaju utakmicu.
Kako bi to sproveli u delo, pozvali su nekoliko dobrovoljaca koji su imali zadatak da gledaju sugestivne snimke koji će potom uticati na snove. Snimci su kreirani uz pomoć stručnjaka za san koji su u njih ubacili posebne slike i zvuke, poput vodopada, planina i Korsa, a puštani su dobrovoljcima pre spavanja.
Ispitanici su takođe mogli da dobiju i paket piva ukoliko bi link snimka poslali prijateljima, kako bi se uticalo i na njihove snove.
Kako je to izgledalo može se videti u sledećem snimku:
Međutim, da li zasita želimo da nam velike korporacije ubacuju "ideje" u snove?
Iako se konstruisanje snova i dalje zasniva na dobrovoljnoj bazi i podrazumeva naše aktivno učestvovanje u tome, naučnici upozoravaju da bi to moglo stvoriti novu mračnu realnost u kojoj će se korporacije služiti TDI taktikama i na druge načine kako bi uticali na zaposlene, mušterije i druge.
"Kao što su bilbordi pored puta, sa raznim reklamnim porukama, postali deo naših života, lako je zamisliti da bi noću mogli da nas obasipaju porukama preko određenih smart uređaja", navodi se, prenosi Futurism.com
Pitanje i šta bi na sve to rekli zakonodavci.
Inače, inkubacija snova nije novost. I u antičko vreme su ljudi izmišljali tehnike i rituale kojim bi uticali na snove, poput meditacije, slikanja, molitve ili čak upotrebe droga.
Međutim, moderno doba je donelo niz novih mogućnosti. Istraživači sada mogu da identifikuju tačan trenutak kada ljudi ulaze u fazu sna i kada počinju da sanjaju. Pokazano je da spoljni stimulansi poput zvukova, svetla, mirisa i govora mogu da utiču i menjaju snove.
Naučnici su čak uspeli da komuniciraju sa ispitanicima koji su bili u stanju lucidnog sna- bili su svesni dok sanjaju, tako da su mogli da odgovaraju na određena matematička pitanja dok su spavali!
Zanimljiv je i primer iz 1993. godine, kada je profesorka sa Harvarda, inače istraživač snova, Dirdre Baret, okupila 66 studenata i pitala ih da zapišu određen problem, privatne ili akademske važnosti, i da razmišlaju o njemu narednih nedelju dana, svake noći pre nego što odu na spavanje. Na kraju studije, skoro polovina studenata je prijavila da je imala snove o problemu koji su zapisali.
Upravo je Baretova konsultovana da učestvuje u Korsovom eksperimentu. 18 ljudi (od kojih su 12 bili plaćeni glumci) je gledalo 90-minutni video.
Baretova je rekla da ovo nije posmatrala kao "pravi eksperiment" i na svom blogu je napisala da je kompanija koristila određenu naučnu terminologiju sa prizvukom "kontrole uma", bez njene dozvole. Kako kaže, ovakve reklamne strategije nemaju velikog uicaja u praksi.
"Naravno da možete pustiti reklamu nekome dok spava, ali je malo dokaza koji pokazuju da to ima efekta", zaključila je.
Međutim, Antionio Zadra, sa Univerziteta u Montrealu, jedan od potpisnika otvorenog pisma, smatra da ne znači da se neće nešto slično desiti u budućnosti.
"Kao istraživače spavanja i snova, duboko nas brinu marketinški planovi koji za cilj imaju da menjaju naše prirodne procese procesuiranja sećanja, koji se događaju noću, kako bi sticali profit. Nauka o mozgu je pomogla da se naprave mnoge tehnologije koje izazivaju zavisnost, od mobilnih telefona do društvenih mreža, a ne želimo da slično desi i našem snu. Verujemo da su nam hitno potrebni akcija i odluke koje će nas zaštititi od manipulacije oglašivača kako bismo sačuvali poslednje utočište naše već iscrpljene (ne)svesti - naše snove", zaključuje se u pismu.
Kurir.rs