Rani srednjovekovni grobovi u Evropi otvarani su više puta - a pljačkaši nisu bili jedini "krivci".
Stotine grobnica koje datiraju iz perioda od petog do sedmog veka i prostiru se na teritoriji od Transilvanije do Engleske otvarane su u okviru pogrebnih rituala kako bi se iz njih vadili neki predmeti, pomerali ostaci, a u jednom slučaju je čak i dodat pas, pokazala je nova studija objavljena u žurnalu Antiquity.
U 10 do 15 grobnica, mrtvi su ostali bez stopala ili su im lobanje bile pomerene, što je dokaz da su se živi bojali da će mrtvi ponovo ustati, rekla je CNN-u autorka studije Alison Klevnas, arheolog i istraživač Univerziteta u Stokholmu.
U jednom slučaju, pas je ubačen u grobnicu što je "vrlo neobičan primer" koji je pokazatelj da su ljudi želeli da ugode toj preminuloj osobi, rekla je ona. "Ovo je druga dimenzija pogrebnih praksi ovog perioda", navela je Klevnas i dodala da većina onoga što arheolozi znaju o ovom periodu ljudske istorije potiče iz proučavanja grobnica.
"Obično (oni koji otvaraju grobnice) tretiraju groblja i mrtve vrlo nemarno", ali je ova praksa sada pokazala da su mrtvi i njihovi zagrobni darovi bili važni srednjevekovnim ljudima, čak i posle sahrane, rekla je ona.
Vremenski period od zatvaranja do ponovnog otvaranja grobnice mogao je da varira od nekoliko meseci do nekoliko decenija. Obično su grobnice otvarane više puta.
Iako se pljačkanje grobnica smatra pogrešnim i lošim činom, ponovno otvaranje grobnih mesta je bilo "društveno pozitivno".
U ovim slučajevima je očigledno da grobnice nisu bile na meti pljačkaša jer odneti predmeti nisu birani po vrednosti, rekli su istraživači. Broševi i mačevi su, na primer, sklanjani ali su vredni predmeti poput srebrnih i zlatnih privezaka ostavljani.
Klevnas i još četvoro drugih arheologa kombinovali su svoje podatke kako bi napravili detaljnu mapu hiljada ponovno otvaranih grobnica na teritoriji zapadne Evrope.
"Otvaranje grobnica proširilo se po zapadnoj Evropi krajem 6. veka i vrhunac je dostiglo u 7. veku", rekla je Astrid Noterman, arheolog sa Univerziteta u Stokholmu koja je proučavala otvarane grobnice u severnoj Francuskoj. "U većini mesta, ovak praksa je napuštena krajem 7. veka", dodala je ona.
Klevnas kaže da sada želi da istraži zašto su ljudi sahranjivali predmete sa mrtvima i koje je značenje različitih predmeta koji su bili smeštani oko pokojnika.
Kurir.rs