Svetskim političkim sistemima dominiraju muškarci a žene, u proseku, čine svega 26 procenata svih parlamentaraca.
Podaci koje je prikupila UN agencija za ženska prava UN Vomen pokazuju da su žene, 26 godina posle usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme akcije čiji je cilj postizanje rodne ravnopravnosti u politici, neproporcionalno malo prisutne u političkoj sferi.
Istraživanje je pokazalo da žene čine 21 procenat parlamentaraca na PacifikU, dok na Bliskom istoku i u severnoj Africi čine tek 18 posto. U Aziji, nekih 20 procenata političkih predstavnika čine žene, dok je u Americi taj procenat viši - 32 posto.
U Evropi, žene čine 30 posto političkih predstavnika a u podsaharskoj Africi prosek je 23 posto. Ujedinjeni Arapski Emirati su redak pozitivan primer sa 50/50 podelom predstavnika.
Izvršna direktorka UN Vomen Pumziče Mlambo-Ngucka rekla je Indipendentu da su pred našom generacijom dva izazova: pandemija kovida 19 i njene posledice i kriza koju izazivaju klimatske promene.
"Žene su neproporcionalno pogođene u oba slučaja. I nedovoljno predstavljene, i kao pregovarači i kao donosioci odluka. Stoga, imamo odgovornost da ukažemo na nedovoljnu zastupljenost žena. Isključivanje žena iz donošenja odluka o stvarima koje ih se tiču je loša vladavina i ne smemo to da dozvolimo", rekla je ona.
Žena je na čelu vlade u svega 22 pd 193 svetske zemlje i samo u tri zemlje žene čine većinu u Senatu - Australiji (51 procenata), Antigvi i Barbudi (53 posto) i Boliviji (56 procenata).
Poražavajuće je što 119 zemalja nikada nije imalo ženu na čelu vlade, a rodna ravnopravnost na najvišim pozicijama u politici neće biti postignuta još 130 godina.
Svega 13 zemalja može da se pohvali da ima 50 posto ili više žena na ministarskim pozicijama, a većina tih uloga fokusirana je na "ženska" pitanja - porodica, dečja zaštita, društvena pitanja, zaštita prirodne sredine, rodna ravnopravnost i rad.
U Britaniji, žene čine trećinu poslanika i lokalnih političara a svega pet od 23 ministra su žene.
Prethodna studija koju je uradio Kembridž, pokazala je da žene polanice češće predlažu politike koje promovišu zdravlje i obrazovanje i zakone koji se bave kažnjavanjem seksualnog uznemiravanjam, nasiljam u porodici i silovanja.
Kurir.rs/K.P.