Mnogi krvnici uspeli su da izbegnu hapšenje i robiju, ali su sigurno
najpoznatiji londonski koljač iz 19. veka i kalifornijski monstrum koji je širio paniku šezdesetih i sedamdesetih godina
Uz ove reči uvek je stizao i opis tek počinjenog ubistva, lokacija leševa ili pretnja novim zločinom. I tako je bilo sve do 1974. Tada je stigla beleška da je „rezultat utakmice Zodijak - policija 37:0” i ubistva su prestala. To naglo povlačenje od neidentifikovanog serijskog ubice stvorilo je mit. Ali on nije jedini, još mnogo njih uspelo je da izbegne pravdu. Svakako je najčuveniji primer toga i prvi moderni serijski ubica - Džek Trbosek, ali ništa manje opasni nisu bili ni Fantom sa Auto-puta, Ubica sa Long ajlanda, Ubica Crvenokosih...
Fascinacija i spekulacije
- Najvažniji razlog naše fascinacije Zodijakom nije u činjenicama koje o tom slučaju znamo, već u onome što ne znamo i što nikad nećemo saznati. Zahvaljujući planu ili sticaju okolnosti, Zodijak je izazvao paniku, a onda je nestao bez traga. I to je ostavilo velike rupe u našem znanju o tom serijskom ubici. Te rupe pokušavamo da ispunimo spekulacijama i teorijama. Međutim, čak i mnogo toga što se smatra pouzdanim informacijama o Zodijaku u stvari su mitovi i legende - pišu Majkl D. Keleher i Dejvid van Najs u knjizi „Zodijak govori: Unutar uma serijskog ubice”.
Bez obzira na to što je prošlo više od pola veka od prvog ubistva, slučaj „Zodijak” i dalje je otvoren u policiji San Franciska. Iako je ubica u pismima novinama tvrdio da je za sobom ostavio 37 žrtava, istražitelji mu zvanično pripisuju „samo” pet ubistava i dva napada između 20. decembra 1968. i 11. oktobra 1969. Takođe, oni veruju da je ubio najmanje još četvoro - dvoje 4. juna 1963, jednu osobu 30. oktobra 1966. i jednu u septembru 1970.
Prvo ubistvo
- Najčuveniji kalifornijski serijski ubica jednu od prvih žrtava ubio je 30. oktobra 1966. u Riversajdu. Te večeri u krugu kampusa izbo je Šeri Džo Bejts, 18-godišnju brucoškinju. Policija je tvrdila da joj je prvo ponudio pomoć pri popravci automobila, a onda ju je zgrabio i izbo nožem. Nekoliko dana kasnije lokalne novine dobile su pismo u kojem je, između ostalog, stajalo: „Bejtsova nije prva i neće biti ni poslednja.” Ta pisma još nisu imala čuveni Zodijakov potpis - keltski krst, ali se veruje da je to bio on. Dve godine kasnije, 20. decembra 1968, ubio je još dvoje - Dejvida Faradeja i Beti Lu Džensen. Međutim, policija te zločine nije povezala sve dok Zodijak nije 4. jula 1969. ubio Darlin Ferin i ranio Majkla Magoa. Nakon pucnjave, pozvao je policiju i javio im gde su žrtve, a onda rekao: „Takođe sam ubio ono dvoje klinaca prošle godine.” Krajem meseca ubica je poslao pisma policiji i novinama sa svojim čuvenim znakom i neobičnom porukom. Tako je rođena legenda - piše Majkl Njuton u „Enciklopediji serijskih ubica”.
Šifrovano
U tom pismu policiji Zodijak je poslao kriptogram uz poruku: „Objavite ovo na naslovnoj strani. Ko uspe da razbije šifru, otkriće moje ime.” Par nastavnika iz San Franciska uspeo je u tome posle samo nekoliko dana. Međutim, poruka nije sadržala ime, već čudno objašnjenje ubistava:
- Volim da ubijam ljude jer je to zanimljivije od ubijanja divljači u šumi, jer je čovek najopasnija životinja. Ubistvo je najzanimljivije iskustvo, bolje je i od zabave s devojkom. Najbolji deo svega je što ću kad umrem ponovo da se rodim u raju, a oni koje sam ubio biće moji robovi. Neću vam dati svoje ime jer ćete pokušati da me usporite ili zaustavite moje sakupljanje robova za zagrobni život. EBEORIETEMETHHPITI.
Dan kasnije poslao je još jedno pismo, u kojem je prvi put iskoristio zastrašujuću poruku: „Zodijak govori.”
Posle ubistva taksiste Pola Stajna policija ga je zaustavila, ali je zbog greške u komunikaciji uspeo da im pobegne. Posle toga je rekao i da će promeniti metod prikupljanja robova.
- Nova ubistva izgledaće kao rutinske pljačke, ubistva iz besa, lažna samoubistva... Možda jednog jutra pobijem i svu decu u školskom autobusu - napisao je Zodijak.
„Kožna kecelja”
Sličnu pomamu kao Zodijak u Kaliforniji krajem 19. veka u Londonu je izazvao jedan drugi ubica - Džek Trbosek. Koljač, čiji identitet nije poznat ni danas, ubio je najmanje pet prostitutki u kvartu Vajtčepel između 31. avgusta i 9. novembra 1888.
Svi engleski i većina evropskih medija tog doba izveštavali su o brutalnim događajima s londonskih ulica, a monstrum koga je policija nazivala „ubica iz Vajtčepela” i „kožna kecelja” upravo je u novinama dobio prepoznatljivo ime. Za sve je krivo navodno pismo samog ubice, nazvano „Dragi, šefe”, za koje se veruje da je novinarska prevara. Misteriju koju i danas pokušavaju da reše mnogi svetski stručnjaci produbilo je to što su ubistva naglo prestala, a Skotland jard nikad nije bio ni na tragu ubice.
- Najstrašniji londonski bauk toliko je popularan da su oko njega stvoreni mitovi i teorije zavere. Prva čuvena teorija nastala je 1928. Prema njoj, Trbosek je u stvari ruski doktor Aleksandar Pedačenko, koji je ubijao po naredbi cara kako bi izazvao paniku u Britaniji. Tokom šezdesetih, najpopularnija je bila teorija o tome da je Džek Trbosek u stvari bio princ Albert Viktor Kristijan Edvard, unuk kraljice Viktorije i drugi naslednik britanskog prestola. Prema tim tvrdnjama, princ Edi se zarazio sifilisom i od toga je poludeo, pa je divljao ulicama Londona, a kraljevska porodica je skrivala tragove - piše Majkl Njuton u knjizi „Enciklopedija teorija zavere”.
Postoji još mnogo teorija o pravom identitetu Džeka Trboseka, a među osumnjičenima su masonske organizacije, advokat Montegju Džon Druit (1857-1888), berberin Severin Klosovski (1865-1903), migrant iz Poljske Aron Kosminski (1865-1919), ruski hirurg Mihail Ostrog (1833-1904), čizmar Džon Pizer (1850-1897)...
Long Ajland
Ubica sa Long Ajlenda jedan je od neuhvaćenih ubica. Pretpostavlja se da je on na području Long Ajlenda od 1996. do 2013. ubio između 10 i 17 ljudi.
Njegove žrtve bile su žene, prostitutke koje je mamio preko sajta Craigslist. Međutim, o samom ubici ne zna se gotovo ništa. Policijske spekulacije su da je reč o belom muškarcu koji ima između 20 i 40 godina s velikim znanjem o policijskim procedurama i operacijama.
Šest žrtava, maloletnih devojaka, ubio je još jedan neuhvaćeni serijski ubica - Fantom sa Auto-puta. On je delovao u okolini američke prestonice Vašingtona 1971. i 1972. Zašto je stao, niko ne zna, ali je poznato da za sobom nije ostavio baš nikakav trag. Slučaj je i dalje otvoren, ali su sva originalna dokumenta izgubljena, pa se smatra da nikad neće ni biti pronađen.
Ubica Crvenokosih delovao u takozvanom biblijskom pojasu SAD - državama Arkanzas, Kentaki, Misisipi, Pensilvanija i Tenesi. Ubijao je od 1978. do 1992. i za sobom ostavio 11 tela. Sve žrtve su bile devojke riđe kose. FBI nije siguran ni da li je reč o jednom serijskom ubici ili paru njih, dok su neki amateri istraživači utvrdili da je ubica bio neimenovani kamiondžija iz Noksvila, ali za to nisu imali stvarnih dokaza.
Autor Andrija Ivanović