važan jubilej

142. GODIŠNJICA OD OSNIVANJA: Jubilej biblioteke Bora Stanković u Vranju

Foto: Kurir/T.S.

Obeležavanje godišnjice vranjske biblioteke trajaće tri dana. Nakon što su u sali Periodike ove ustanove, u petak, predstavljeni segmenti digitalne biblioteke pod nazivom „Veliki rat“ i sadržaji drugih digitalnih biblioteka, koje poseduju građu o Srbiji u Prvom svetskom ratu, za danas je programom previđeno književno veče u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića.

Gosti su Božo Koprivica i Ružica Marjanović. Događaj počinje u 19 sati.

U ponedeljak 21. juna,biće organizovano još jedno književno veče u istoj atmosferi koje će prirediti pesnikinja iz Skoplja Rumena Bužarovska i književnik iz Zvornika Almir Alić.

Foto: Kurir/T.S.
foto: Kurir/T.S.

Biblioteka će nagraditi i svoje najvernije čitaoce u prethodnoj godini.

Direktor vranjske biblioteka Zoran Najdić rekao je da je projekat „Veliki rat“urađen u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije.

Foto: Kurir/T.S.
foto: Kurir/T.S.

"Radi se o predstavljanju kolekcije „Veliki rat“, a cilj je da iz 10 fondova Nacionalnih bilioteka bude dostupno javnosti preko 400.000 publikacija nastalih tokom Prvog svetskog rata. „Radi se o prikupljanju svih materijalnih dokaza, koju je Narodna biblioteka Srbije radila u okviru evropskih fondova, a tiče se prikupljanja svih materijalnih dokaza, dokumenata, fotografija, slika, ratnih dnevnika i zapisa vezanih za Prvi svetski rat. Pozvali smo kolege iz Narodne biblioteke Srbije da nam pojasne proceduru prikupljanja, obrade i prezentacije prikupljene građe, kako bi mi počeli sa našim projektom digitalizacije kulturnog nasleđa, svega onoga što čuvamo“, kaže Najdić.

Foto: Kurir/T.S.
foto: Kurir/T.S.

Načelnik Odeljenja obaveznog primerka Narodne biblioteke Srbije Nemanja Kalezić, istakao je „da je cilj da se digitalizuje sva građa koja je štampana tokom Prvog svetskog rata i kasnije, ne samo u Srbiji, nego svuda gde su ratne okolnosti odvele srpski narod. Pre svega na Krfu, Solunu, a i na Korzici. Digitalizovali smo i sve što smo našli u privatnim prepiskama, pre svega pisma i razglednice, geografske karte, propagandni materijal“. Do sada je prema njegovim rečima digitalizovano preko 16.000 bibliotečkih jedinica.

Kurir.rs/T.S.