Ebrahim Raisi ultrakonzervativni sudija izabran je na predsedničkim izborima za osmog predsednika Islamske Republike Iran.
Portvrdu da je Raisi pobedio na izborima osvojivši 61,95 posto glasova potvrdilo je iransko Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i da je odziv glasača bio 48, 8 odsto što je najniži odziv glasača od 1979. godine kada je imam Homeini preuzeo vlast.
Interesantno je da je na glasanju bilo 3.726.870 nevažećih glasova.
Na trećem mestu završio je bivši komandant Revolucionarne garde Mohsen Rezaei sa 3.412.712 glasova, a pratili su ga umereni kandidat Abdolnasver Hemati sa 2.427.201 glasova i konzervativac Amir Hossein Ghazizadeh Hashemi sa 999.718 glasova.
Ko je Ebrahim Raisi
Šezdesetgodišnji Ebrahim Rasi je šerijatski sudija u svetom šiitskom gradu Komu i tu funkciju će obavljati kako je navedeno sve dok ne položi zakletvu za predsednika Irana. Ono što je do sad poznato jeste da Raisi uživa ogormnu podršku konzervativaca, kojima sadašnji predsednik Irana Hasan Rohani nije nikako odgovarao i želeli su da mu čim pre vide leđa.
Mnogi tvrde da je mesto preedsednika zapravo samo poslednja stepenica ka vrhu vlasti, jer kao predsednika vrhovnog veća sudija mnogi ga vide kao naslednika verskog lidera Hamneija koji sad ima 82 godine i koga će naslediti kao ostareli lider i Hominijev saborac umre.
Raisi je rođen u Mašhadu na severoistoku Irana, velikom gradu i verskom centru za šiitske muslimane, jer se u njemu nalazi svetilište osmog imama Reze. Raisi je odrastao u svešteničkoj porodici. Raisi je stekao versko obrazovanje i počeo da pohađa bogosloviju u Komu kada je imao 15 godina. Tamo je studirao kod nekoliko istaknutih naučnika, uključujući Hamneija. Kada je ušao u uticajno semenište u Komu samo nekoliko godina pre revolucije 1979. godine koja je dovela do Islamske Republike, mnogi Iranci bili su nezadovoljni upravljanjem Mohammad Reza Šaha Pahlavija, koji je na kraju svrgnut.
Raisi je navodno bio učesnik nekih događaja koji su primorali šah-a u egzil. Posle revolucije, Raisi se pridružio tužilaštvu u Masedu Soleimanu na jugozapadu Irana. Tokom narednih šest godina. Presudan period se dogodio 1985. u njegovoj karijeri kad se preselio u iransku prestonicu Teheran.
Organizacije za ljudska prava kažu da je Raisi nekoliko meseci posle iscrpljujućeg osmogodišnjegrata bio deo čuvene "komisije za smrt" koja je nadgledala nestanak i tajne egzekucije hiljade političkih zatvorenika.
Raisi će postati prvi iranski predsednik koji je bio na meti sankcija Sjedinjenih Država, uvedenih 2019. godine, zbog njegove navodne uloge u masovnim pogubljenjima i zbog suzbijanja javnih protesta.
Amnesti Internešnel pozvao je Raisia da se suoči sa optužbama za zločine protiv čovečnosti.
Raisi je nastavio uspon unutar iranskog pravosudnog sistema nakon Hamneijevog pristupanja vrhovnom rukovodstvu 1989. Kasnije je imao ulogu tužioca Teherana, zatim je bio na čelu Generalne inspekcijske organizacije, a zatim je bio zamenik glavnog sudije skoro deceniju do 2014. godine. Za vreme njegove vladavine održani su prtoest koje je organizovao Zeleni pokret 2009. godine, koji su ugušeni.
Raisi, koji ima dve ćerke, takođe je zet Ahmada Alamolhode, tvrdog konzervativnog sveštenika, koji je postao poznat po svojim vatrenim ultrakonzervativnim govorima i izuzetno kontroverznim opaskama i idejama.
Kurir.rs/Al Džazira/A.M.