Jug Srbije je prepoznatljiv po zelenilu i prirodnim pogatstvima, ali i po specifičnim naglascima, te je ekipa "300 čuda" posetila Vranje u kome na svakom koraku može da se čuje njihov akcenat.
Domaćini ekipe u Vranju bili su Jelica Stevanović i Milan Zdravković iz turističke organizacije Vranja, koji su kao dobrodošlicu odglumili malu svađu sa njihovim naglaskom i objasnili da rasprave u ovom delu grada ne moraju da znače da neko ima neku lošu nameru i da ga kudi, jer sve je u načinu i tonu kako se nekome obraćaju.
Vranjanski govor je veoma precizan, te na primer, kada kažemo "Bio sam sa Jovanom", ne znamo da li je se neko družio sa muškom ili ženskom osobom, dok Vranjanci kažu "Bio sam s Jovana" i "Bio sam s Jovanu" i sve im je već jasno. Ipak, sa novim generacijama sve se menja, te kako kažu naši sagovornici dobar deo zaboravlja onaj stari vranjski govor.
Potom je ekipa sa gostima pogledala jelovnik u jednom restoranu, gde je bilo specifičnih naziva za jela sa menija.
"Deda Jevremova vešaljka", Pica "Nezasitnica", čukana šnicla sa preliv, samo su neki od naziva jela...
Posle sedeljke sa Jelicom i Milanom potražili smo pomoć u kuhinji restorana kako bi nam objasnili o kakvim specijalitetima je reč. Imali su par odgovora, ali i oni su se nasmejali nekim nazivima i nisu mogli da nam konkretizuju prave nazive ponuđenih jela.
- Imamo najlepši jezik, samo što nas dosta ljudi ne razume. Međusobno se razumemo i nama je lepo - rekao je Radovan Stevanović, šef kuhinje jednog restorana.
Od gosta zavisi kojim akcentom će mu se konobari i vlasnici restorana obraćati.
- Sa poznanicima pričamo "ponaški", dok kada dođu stranci i mi se malo "uštuknemo" što kažu, povučemo ručnu i da budemo koliko-toliko normalni - rekao je Stevanović.
Ipak, Makedonci obožavaju vranjanski naglasak, pa se često i šale sa njima.
Kako je navela Jelica, Vranjanci nemaju mnogo padeža.
- Dva, tri, dovoljno je. Gu, ga, gi i to je. "Vidiš li gi", umesto "vidiš li", "ene gi" umesto "eno ih" - rekla je Jelica Stevanović našoj ekipi.
(Kurir.rs)
Bonus video: